BEOGRAD – Video intstalacijom „Beograde dobro jutro“ u Fakultetu dramskih umetnosti slavni filmski reditelj Želimir Žilnik zauzeo je svoje mesto u programu Oktobarskog salona, a za Tanjug poručuje da mladi autori ne treba da se oslanjaju na novac iz fondova, već da snimaju, makar i andergraund.
Instalacija je sastavljana od dva Žilnikova ostvarenja: „Beograde dobro jutro“ i „Lepe žene prolaze kroz grad“
„Beograde dobro jutro“ ima fornat televizijske drame je priča o slobodnoj filmskoj producentskoj grupi koja priprema, a zatim i snima film.
Producentkinja i reditelj su u stalnom sukobu.
On postavlja nemoguće zahteve, a ona, da bi omogućila umetničke kreacije premašuje budžet filma.
Priča se završava na sudu…
Uloge u filmu su ostvarili Snežana Nikšić, Dragan Katanić, Gordana Lukić, Predrag Ristić, Bogdan Kahriman, Nedeljko Vopalka…
Žilnik za Tanjug kaže da je sedeo sa sjajnim urednicima RTV Beograd, kakv je bio Muharem Pervić i rekao sam im da Jugoslviju očekuje kreativno transformisanje nakon Titove smrti ili nazadovanje i raspad.
„Predložio sam im temu o filmu naučne fantastike koji prati događajie u Jugoslaviji 100 godina nakon početka borbe protiv fašističkog okupatora. Dakle, snimio sam film o Jugoslaviji 2041. godine. Obezbedili su mi vrhunske glumce poput Ljube Tadića ili Milene Dravić. Nazvali smo ga „Lepe žene prolaze kroz grad“. Producentska kuća za koju su snimali Karanović i Marković svoje prve filmove, ušla je u rizik i snimili smo film koji nije standardu klasičnih naučno-fantastičnih filmova. Nisam imao ni znanja ni tehnologiju za tako nešto“ kazao je Žilnik.
Kako kaže, urednici televizje su mu sugerisali da izbaci neke delove filma koji su najoštriji u kritici društva.
„Ubedio sam ih da taj film ostane takav, da ga ne skraćujemo na silu, a da ću za televiziju snimiti novo ostvarenje o neposlušnoj televizijskoj ekipi. Zapravo o teškoćama filmske ekipe da uz pomoć javnih službi snimi naučno fantstični film. Ta ideja im se dopala i tako je nastaalo „Beograde, dobro jutro“ kazao je Žilnik i dodao da i danas ima osećaj kako je iz cele avanture izvukao živu glavu.
Slavni reditelj čija su ostvarenja obeležila istoriju Jugoslovenske kinematografije kaže da mladi autori danas imaju mnogo izazova, poput izvlačenja iz jugoslovenskog čvora.
„SFRJ je bila najprogresivnija država u istočnoj Evropi. Ekonomski najuspešnija i dipolomatski najraširenija. Po komforu života za Bugarsku ili Rumuniju bila je Amerika. I danas me pitaju šta se desilo sa Jugoslavijom…Zato mladi autori i danas imaju veliki rudnik tema i nedoumica…Ima Srbija odlične mlade autore čija dela razmatraju te nedeoumice“ kazao je Žilnik.
Za njega nema dileme da mladi reditelji ne treba da gube vreme jer im digitalizacija i današnja tehnologija omogućava da gotovo bez ičije pomoći snime film.
„Može se snimati sa malim ekipama. Ne treba da se oslanjaju na novac iz fondova, već da snimaju, makar i andergarund. Treba da se ugledaju na mene“ kazao je Žilnik.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.