Britanski pisac Džon R.R. Tolkin svakako je najpoznatiji po romanu „Gospodar prstenova“. Za života je objavio još nekoliko dela, a nakon njegove smrti, Kristofer Tolkin, njegov sin, sistematizovao je uz pomoć porodice i saradnika mnogobrojne beleške svog oca i vremenom objavljivao ono za šta je verovao da može da se uobliči u formu pristupačnu široj publici. Jedan od rezultata tog vrednog rada jeste i knjiga „Deca Hurinova“.
Priču o Velikom heroju Hurinu iz Prvog Razdoblja Srednje Zemlje i o njegovoj deci kod nas je već mogla da se nađe, kako u „Silmarilionu“, tako i u „Nedovršenim pričama“. U „Deci Hurinovoj“ ona je data u nešto većem obimu i u nešto drugačijem obliku; mogla bi biti interesantna kako onima koji su sa pričom preko pomenutih dela već upoznati, tako i onima koji se sa njom prvi put sreću, jer je, mada povezana sa ostatkom istorije Srednje Zemlje, „Deca Hurinova“ celovito delo koje može samostalno da se čita i koje ima svoju vrednost i ako ništa od Tolkinovih dela niste do sada čitali.
Nakon predgovora, u kojem Kristofer Tolkin ukratko objašnjava zašto se opredelio da čitaocima predstavi ovo delo svog oca i zbog čega smatra bitnim da to učini, sledi uvod, u kojem se čitalac podseća na delove „Gospodara Prstenova“ u kojima se pominju zbivanja iz „Dece Hurinove“, a ukratko se i govori o istoriji Srednje Zemlje do početka „Dece Hurinove“, kao i o najvažnijim likovima u kontekstu malo širem od te priče, kako bi čitalac stekao potpuniju sliku. I predgovor i uvod su kratki, taman toliko da objasne najneophodnije, jer se ipak radi o delu koje nije sam autor uobličio za objavljivanje. Nakon toga sledi glavni deo knjige, priča o Hurinu i njegovoj deci.
Hurin je bio jedan od najvećih heroja ljudi iz Srednje Zemlje i njegova slava i junaštvo mogli su se meriti sa onom kraljeva Vilin-naroda. U velikom savezu Vilovnjaka i Ljudi Hurin je, kao gospodar svog naroda, otišao u rat protiv Morgota, najvećeg od svih neprijatelja, čiji je cilj bio da sve što je dobro i lepo uništi, a sve slobodne narode pretvori u svoje robove. U njegovom domu ostali su njegova supruga Morvena i devetogodišnji sin Turin; ćerkica mu je već umrla. Bitka je izgubljena i jedva da je iko preživeo (i dalje smo blizu početka knjige). Po Morgotovom naređenju, Hurin je pred njega doveden živ. Morgota su se skoro svi bojali, ali Hurin mu se otvoreno rugao i za to je Morgot smislio posebnu kaznu: Hurin će biti postavljen na posebno mesto, odakle, pod kletvom Morgotovom, neće moći ni da se pomeri ni da umre i odatle posmatrati svet Morgotovim sopstvenim čulima, sposoban da vidi sve nesreće koje se u njemu dešavaju, a posebno one koje će zadesiti njegove najvoljenije – a tih će biti mnogo, jer je kletva obuhvatila celu Hurinovu porodicu.
Zlo vreme je došlo za Hurinov narod, jer su nakon pada svojih velikaša potpali pod vlast okrutnih Morgotovih slugu, koji su ih nemilosrdno tlačili. Morvena je stoga Turina tajnim putevima poslala u skriveno vilinsko kraljevstvo Dorijat, kod kralja Tingola i kraljice Melijane, kako bi Hurinov naslednik odrastao zaštićen i slobodan. Zbog ponosa, sama nije htela da ide, iako je u sebi nosila nerođeno Hurinovo dete; nešto nakon Turinovog odlaska, rodila je kćer Nienoru.
Priča dalje prati Turinovo odrastanje, zlu senku koja kao da je bila nad njim pa je mnogo toga što bi učinio, čak i kada je bilo u najboljoj nameri, pošlo pogrešno, prati njegovo izrastanje u hrabrog čoveka koji se već kao mlad dokazao kao veliki junak – ali veliki junak nad čijim je delima konstantno zla kob koja preti da ceo njegov život pretvori u tragediju. Mnogo velikog on postiže, ali se i mnogo lošeg dešava, delom jer su vremena mračna, delom zbog kletve pod kojom je. Priča, naravno, prati i Morvenu i Nienoru, izraslu u hrabru i lepu devojku – nažalost, takođe pod istom strašnom kletvom pod kojom je cela njena porodica, kletvom koja će imati užasavajuće posledice. „Deca Hurinova“, kako bi se po naslovu moglo i pretpostaviti, priča kompletnu priču o Turinu i Nienori, sve do njihovog kraja.
„Deca Hurinova“ je veličanstvena priča čiji smo vam tek mali deo otkrili, priča o velikim ljudima (ali, sve vreme, ljudima čije postupke, nadanja, strahove i snove može svako da razume, svako da se sa njima saživi i saoseća), junačkim delima, prijateljstvu, ljubavi, izdajstvima – prava epska priča. Nakon same priče, dati su i rodoslovi glavnih junaka, kao i još neki dodaci, u kojima Kristofer Tolkin objašnjava kako je njegov otac pisao priču o Turinu, kako je sve to teklo, zatim i koje je delove očevih beležaka on koristio za priču o Turinu onakvu kakva je u „Nedovršenim pričama“, koje za „Silmarilion“, a koje za ovu knjigu (da ne bude zabune, tekst same „Dece Hurinove“ je pisao Džon R.R. Tolkin, ne Kristofer, sin je samo birao koje će delove postojećih tekstova – neki su postojali u više verzija, i bilo je tu i nedoslednosti – staviti u koju knjigu). Nakon tih objašnjenja, sledi spisak svih imena koja se pojavljuju u knjizi, uz kratko objašnjenje ko je ko i mapa zemalja u kojima se radnja dešava.
Bilo da ste već čitali Tolkinova dela i volite ih, bilo da se sa njima još niste upoznali, „Deca Hurinova“ je, ako vas fantastika imalo zanima, delo koje vredi pročitati.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.