Kako prepoznati voće i povrće puno hemije? Test je veoma jednostavan
Da bi se voće, pre svega jabuke, sačuvalo tokom cele zime, često se tretira raznim hemikalijama koje i te kako mogu da budu opasne po zdravlje. A da li je bezbedno jesti ovakve namirnice zajedno sa korom?
Proleće je i zvanično počelo i u ponudi na pijacama i piljarama se nalaze voće i povrće koje je čuvano celu zimu. Da bi jabuke što duže potrajale, tretiraju se voskom, glicerinom, parafinom, kalcijum hloridom, a najopasnija od svih ovih supstanci je definil. Pošto je, u stvari, ovo proizvod koji nastaje preradom nafte, ima tendenciju da bude kancerogen.
O tome kako da se zaštitite da se ne otrujete jabukama i drugim voćem koje je „prskano“; govorili su brojni stručnjaci, a prvi korak je da se operu u toploj vodi, a u koju čak možete dodati i sodu bikarbonu.
Koje vrste su najbezbednije?
Ako kupujete „domaće“ proizvode na pijaci od provererenih prodavaca i za koje znate da ne koriste nikakvu hemiju, možete jednostavno da operete koru od prljavštine i nataložene prašine. Ako ih kupujete u prodavnici, kada zapravo i ne znate da li su tretirane, preporuka je da ipak oljuštite koru.
Posledice konzumiranja namirnica koje su „nakljukane hemijom“ mogu da budu veoma opasne i da dovedu do teškog trovanja. Međutim, postoji i druga strana ovog problema. Ako ogulimo jabuku, onda on zapravo bacamo glavni izvor vitamina A i C, kalcijuma, fosfora, gvožđa i korisnih antioksidanata.
Postoji nekoliko trikova da se utvrdi koliko su povrće ili voće toksični. Na primer, kada isečete jabuku, ako vidite da brzo potamni, možete da je bezbedno jedete sa korom. Karcitin u kombinaciji sa vitaminom C sprečava slobodne radikale da oštete telo.
Korisna kora i drugo voće i povrće
Vitamini C i P, velika količina pektina čuvaju se u kori limuna. Ali ove namirnice takođe mogu da se tretiraju hemijom kao bi im se produžio rok trajanja, tako da ih je potrebno veoma temeljno oprati pre nego što im uklonite koru. Topla voda, soda bikarbona i deterdžent će vam u tome pomoći.
Kako da znate da li su krastavac i paradajz prskani?
Da biste utvrdili da li povrće ima pesticide, možete da isečete krastavac ili paradajz i pogledate kakva mui je unutrašnjost. Obično krastavci i paradajz sa toksinima imaju žućkaste pruge, u centru se nalazi žuti „deo“.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Pre 2, 3 godine je Srbija bila preplavljena povrcem iz Albanije. Nabavne cene nasim natkupcima su bile smesne. Vizuelno, visok kvalitet povrca nije odgovarao niskoj ceni. Ja sam proizvodjac i znam koliko proizvodnja kosta. Imali smo takoreci istu cenu djubriva, neophodna sredstva za prskanje, istu cenu goriva za navodnjavanje i obradu zemljista plus prevoz iz Albanije i nemoguce je proizvesti i prodati taj kvalitet po toj ceni. Morao je neko da ih dotira. Drzava nije, ko drugi nego albanska mafija. Zasto bi oni nas jeftino hranili , sem ako ne koriste priliku da nas necim truji. Mozda sterilitet ili bilo sta drugo stetno. Kada su nasi otvorili laboratoriju i poceli da kontrolisu uvoz , prestala je da stize ta roba. Ne znam da li sam ja dobro razumela da u buducnosti oni ce sami proveravati kvalitet robe koju mi uvozimo od njih , a ne mi ?!?
Zamlate jedne. To sa belim prugama u paradajzu znaci da je nasilno zreo. Spricaju ili prskaju zeleni paradajez da brzo zri. Sva sredstva koja se koriste za zastitu povrca ako se koriste u propisanim kolicinama, ili propisana ucestalost, posle isteka karence prestaju da budu otrovna. Problem je sto su sredstva za zastitu bilja sa malom karencom ( od 3, 4 dana ) jako skupa ( citaj ne ekonomicna), sa duzom karencom su manje skupa . Nedostatak ozbiljnosti drzave (sudovi , inspekcije, …) bez posledica se u Srbiji prodaje otrovna hrana ( sa neisteklom karencom) domaca i uvozna. Posebno naglasavam uvozna. Nisu svi kanali uvoza zvanicni na pijacama.
Prskaju svi, nebitno da li kupite u radnji ili na pijaci.Jedino da nađete seme neke stare sorte kojoj je zemlja i obična česmuša bila zakon, eventualno malo stajskog đubriva.Radio sam par godina na montaži plastenika i znam da se sve prska, i svugde se zaliva sa hemijom preko sistema kap po kap, ništa od čiste vode.Sve sama hemija.Bez toga nema roda, sve su to takve sorte i sve je to proizvod za dalju preradu a ne toliko za domaću trpezu.Organska hrana je samo mit izmišljen da bi se uzelo više para od naivnih kupaca.
Danas nema zdrave hrane ono koje je neprskano truju otrovne čestice iz vazduha (čak i u plastenicima).
Sirite dezinformacije. Postoje vrste paradajza koje jednostavno tesko usvajaju kalijum iz zemlje, koji je zaduzen za zrenje i crvenu boju. Vidi se da je onaj koji je ovo napisao ili prepisao, apsolutni nepoznavalac teme o kojoj pise, ali mu nije smetalo da napise ovakvu nebulozu i napravi stetu proizvodjacima. Big beef, paradajz koji je izuzetno ukusan i najpoznatiji kod nas, ima zutu kragnu oko peteljke i jednostavno je takav. Bez grama hemije bice takav, a ako mu date kalijum sulfat, tj. hemiju, kako je vi zovete, dobice tu crvenu boju. Sklonite ovaj tekst koji ste prepisali da vas neko ne bi tuzio!
Šta mislite, odakle paradajz kad mu nije vreme? Pa naravno da je tretiran. Rešenje: jedite povrće u sezoni, zazo se i zove sezonsko, i poješćete najmanje otrova. Ali bez otrova ćete proći samo ako ga uzgojite u bašti, pod uslovom da volšebno izbegnete štetočine i boleštine.
A gde da ga isečem?U prodavnici?Pa da vidim da li da ga kupim…Glupost…
Jednom te ipak prevare hteli ili ne jer prvo moraš da platiš pre iznošenja iz pijace, radnje,…. i tek onda procedura iz članka možda je prskan možda i nije 50:50
Neko je napisao jedite voce u sezoni.Ok.Ali taj paradaj koji je uvezen iz neke toplije zemlje je i u toj zemlji u sezoni .Njima ljeto nama zima