Sirovo povrće, sveže iz bašte, pijaca ili trgovine, zahteva dobro čišćenje pre nego što ga pripremite za kuvanje ili jelo. Potapanja sirovog povrća ima neke prednosti, ali i nedostatke.
Čišćenje povrća
Jedan od primarnih razloga potapanja sirovog povrća je da bude što čistije. Herbicidi, prljavština ili druge nečistoće mogu se zadržati na spoljnjoj strani povrća, čak i ako ih ne vidite. Univerzitet u Minnesoti preporučuje da povrće perete pod mlazom vode. Međutim, u nekim slučajevima tvrdokorna prljavština zahteva da potopite povrće kako biste dotakli svaki delić, prenosi 24sata.hr.
Oživljavanje povrća
Neko povrće uvene ili omekša pre nego što ga konzumiramo. Tople letnje temperature čine ovo uobičajenom pojavom kod nekog povrća, posebno lisnatog. Namakanje svežeg voća i povrća u vodi može pomoći da oživi i bude ukusnije ili ako se to učinite pre skladištenja, može pomoći da duže traje u frižideru.
Gubitak vitamina
Jedan od razloga za zabrinutost kod namakanja povrća je gubitak hranjivih materija. Vitamini se rastvaraju u vodi i mogu se isprati tokom skladištenja i pripreme. Vitamin C i članovi grupe vitamina B topivi su u vodi, i dok gubitak hranjivih materija može biti minimalan pri namakanju sirovog povrća, potapanje će smanjiti količinu ovih esencijalnih vitamina.
Uticaj na okus
Namakanje povrća znači da povrće upije nešto tečnosti. U nekim slučajevima, kao što je slučaj s lukom, to zapravo može povećati ili pojačati okus. Međutim, u drugim slučajevima, poput pečurki, namakanje razređuje ukus povrća.
Uopšteno, sigurno je namakati lisnato povrće i ljuto povrće, kao što su zelena salata i luk, i povrće s debelom spoljnom korom, kao što je zimska bundeva. Poroznije povrće, poput celera, oguljene šargarepe i pečurki , treba oprati pod tečnom vodom, piše sfgate.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.