Novak Đoković u subotu nije izgubio vimbldonsku titulu, nego je dobio neophodan predah za olimpijsko zlato. Bez obzira koliko ovo nekome neobično zvučalo, baš je tako. Veliki šampioni se nikada ne koncentrišu na propuštene prilike nego se odmah okreću narednim izazovima. To pogotovo važi za tenis, gde se veliki događaji nižu kao na tekućoj traci. Dok dlanom o dlan, eto Olimpijade. Još jednom dlanom o dlan i eto Ju-Es opena.
Novak je svestan dva imperativa koja mora da ispoštuje da bi se već za koju nedelju vratio na pobedničku stazu. Prvi je – mora da zaboravi Vimbldon što pre. Ne sme da tuguje previše za propuštenim u porazu od Sema Kverija, već da svu energiju, kada za to dođe vreme, usredsredi ka narednim podvizima.
– Ja verujem u pozitivne stvari – potvrdio je svoj holistički pristup životu.– Pre dolaska u London osvojio sam sva četiri grend slema u nizu i cilj mi je da se usredsredim na to, a ne na neuspeh na Vimbldonu.
Drugi imperativ je – mora dobro da se odmori:
– Kvalitetan predah mi je mnogo nedostajao u svim ovim mesecima i godinama velikih pobeda. Sada mi je baš to neophodno.
S obzirom da ne igra Dejvis kup za dve nedelje u Beogradu i da postoji mogućnost da preskoči Kanadski open krajem jula, pred njim je skoro mesec dana odmora i vremena sa porodicom. Dovoljno da napuni baterije, te da u Riju i na Flašing Medouzu nastavi tamo gde je stao na Vimbldonu.
Sreća u nesreći je da Novak u Londonu nije izgubio od nekog od najvećih rivala već od mnogo slabije rangiranog Kverija. Sreća u nesreći zato što ovaj neuspeh neće poremetiti njihov odnos snaga koji je toliko ubedljivo u korist srpskog asa.
Zato ova eliminacija može da ode u arhivu kao čudo od tri dana, a ne znak da je sada neko bolji od Novaka. Ne, Đoković je i dalje bez premca u današnjoj generaciji asova i nema ni najmanje dileme da će nastaviti juriš na Federerovih 17 grend slemova i na ostale rekorde.
Zato je sada za njegov status u istoriji veoma važno ko će osvojiti Vimbldon. Najbolje je – bilo ko samo ne Švajcarac. Jer ako Rodžer podigne lestvicu na 18 grend slem pehara, biće zaista mnogo teže Đokoviću da ga stigne ili prestigne.
Iako je eliminisan već u trećem kolu, Novak nije iz Vimbldona otišao bez ijednog rekorda. Sa dva trijumfa je stigao do serije od 30 uzastopnih pobeda na grend slemovima u Open eri, od 1968, kada je i profesionalcima dozvoljeno da se takmiče na ovim turnirima.
Više od njega su postigli samo dvojica tenisera, ali u amaterskom dobu, pre 1968. Rekorder je Don Badž sa 37 pobeda, dok je Rod Lejver drugi sa 31. Badž je bio nepobediv od Vimbldona 1937. do Ju-Es opena 1938, a Lejver je svoj niz postigao od Australijskog opena 1962. do finala Rolan Garosa 1968. On između ove dve godine nije igrao zbog toga što je prešao u profesionalce. Lejver je u 1969. postigao Grend slem, osvojivši sve četiri titule, ali je ova serija stigla do 29 pobeda, jer je već na sledećem grend slemu poražen u osmini finala. Bilo je to na Vimbldonu 1970, pošto u Melburnu i Parizu te godine nije igrao.
Fatalni teren broj 1
Ovo nije bio prvi Novakov poraz ili komplikovan meč na terenu broj 1. Pre sedam godina je na njemu izgubio od Tomija Hasa, potom se mnogo mučio sa Bernardom Tomićem 2011, pa sa Marinom Čilićem 2014. i Kevinom Andersonom 2015.
Ovaj teren je otvoren prema nebu, kao i svi ostali osim Centralnog, pa jako sunce ometa pogled ljudima koji koriste kontaktna sočiva. Naravno, Novak je gubio i na Centralnom terenu, tako da to ipak nije ključni razlog poraza.
Inače, planirano je da ovaj teren dobije krov od 2019. Radovi počinju čim se turnir završi, koštaće blizu 100 miliona evra, a kapacitet će biti povećan na 12.400 mesta. To znači da će za tri godine, kombinovano sa Centralnim terenom koji ima 15.000 mesta, tri petine vimbldonskog auditorijuma biti pokriveno.
Najveći vimbldonski šokovi
Novakov poraz od Kverija već je uvršten u najveće vimbldonske šokove u istoriji. Njihov redosled po intenzitetu je stvar procene, a hronološki ovako idu:
1. Poraz Borisa Bekera 1987. posle dve uzastopne titule, protiv australijskog autsajdera Duena, u prvom kolu.
2. Poraz Štefi Graf 1994. posle tri uzastopne titule, od Amerikanke Meknil, u prvom kolu.
3. Poraz broja 1, Martine Hingis, 1999. od 16-godišnje kvalifikantkinje Jelene Dokić, u prvom kolu.
4. Poraz Pita Samprasa, tada rekordera sa sedam titula, od Švajcarca Bastla 2002, u drugom kolu.
5. Poraz branioca titule, Lejtona Hjuita, 2003. u prvom kolu, od Hrvata Karlovića.
6. Poraz dvostrukog šampiona Rafaela Nadala u drugom kolu 2012. od Čeha Rosola.
7. Poraz sedmostrukog šampiona Rodžera Federera u drugom kolu 2013, od Ukrajinca Stahovskog.
8. Poraz Novaka Đokovića, broja 1, od Amerikanca Kverija, u trećem kolu 2016, posle dve uzastopne titule.
(Vojin Veličković, Politika)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.