Premijer Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je da je komisija Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) donela sramnu odluku da ne dozvoli opravdanim ruskim sportistima učešće na Olimpijskim igrama u Južnoj Koreji; premijer smatra da je svrha ove odluke da nanese političku štetu Rusiji.
„Komisija MOK-a je donela sramnu odluku. Nepravičnu i nepravednu. Nemoralnu i politizovanu. Nedozvoljavajući našim sportistima koji su opradani pred sportskim sudom stvorenim specijalno za rešavanje takvih sporova, Komisija je pogazila Olimpijsku povelju i osnovne principe prava. Ako krivica nije dokazana — nije kriv. I upravo sud donosi konačnu odluku. Sada je odluku donela grupa ljudi koja je sebe postavila iznad suda. Iznad MOK-a, iznad sportista, iznad navijača. Cilj ove odluke je veoma dalek od sporta. Ovaj cilj je da se nanese politička šteta našoj zemlji“, napisao je Medvedev.
Medvedev se pita zašto MOK ne poziva na Olimpijske igre „one prema kojima nema pravnih potraživanja i čija krivica nije dokazana na sudu“. Ruski premijer je naglasio da je takav u susprotnosti sa fundamentalnim pravnim principima i uništava čoveka koji je čitav život posvetio sportu.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Koliko ja znam, ovo je prvi slučaj da se ne poštuju odluke sportskog suda koji je za ovakve slučajeve i osnovan i to bi, u smislu presedana, moglo da ima nesagledive posledice po budućnost sporta – da u pravu bude onaj koje jači! A to bi konačno vodilo ka tome da sport prestane da bude sport i postane najobičniji biznis, što on na neki način već i jeste ako se na primer fudbaleri prodaju kao najobičnija roba za cenu koja već prelazi 100 miliona evra. To bi mogao biti i kraj olimpijskih igara. Jedini ispravan potez – upravo zbog spašavanja olimpijskih igara u budućnosti bio bi da reprezentacije u znak solidarnosti napuste olimpijske igre. Naravno od toga nema ništa, jer bi i tu došlo do podela na bazi politike – nešto kao „milosrdni anđeo“. Nisam optimista. Ovo je početak kraja sporta kao sporta. Kako vas, bagro, nije sramota
Koliko ja znam, ovo je prvi slučaj da se ne poštuju odluke sportskog suda koji je za ovakve slučajeve i osnovan i to bi, u smislu presedana, moglo da ima nesagledive posledice po budućnost sporta – da u pravu bude onaj koje jači! A to bi konačno vodilo ka tome da sport prestane da bude sport i postane najobičniji biznis, što on na neki način već i jeste ako se na primer fudbaleri prodaju kao najobičnija roba za cenu koja već prelazi 100 miliona evra. To bi mogao biti i kraj olimpijskih igara. Jedini ispravan potez – upravo zbog spašavanja olimpijskih igara u budućnosti bio bi da reprezentacije u znak solidarnosti napuste olimpijske igre. Naravno od toga nema ništa, jer bi i tu došlo do podela na bazi politike – nešto kao „milosrdni anđeo“. Nisam optimista. Ovo je početak kraja sporta kao sporta. Kako vas, bagro, nije sramota