Elektronsko plaćanje računa koje su banke preporučivale građanima kao jednostavnije i povoljnije, odnosno bez provizija, kod mnogih više nije besplatno.
Ovih dana i klijenti jedne od vodećih banaka suočili su se s provizijama na svaki plaćeni račun od devet do 29 dinara, prenosi RTS.
Iz plusa u minus lako se stiže na bankovnom računu i iznenađenja često nisu prijatna. Kao kada vam banka odjednom naplati uslugu koja je do pre dve nedelje bila besplatna, odnosno proviziju na račun koji ste platili elektronski.
Pritom mnogi građani su se udruženjima za zaštitu potrošača žalili da obaveštenje o novom nametu od banke nisu ni dobili. Drugi, iako su dobili mejl, nisu razumeli šta će im od prvog septembra biti naplaćeno, objašnjavaju u „Efektivi“.
„Između ostalog se kaže da će biti promenjeno to eksterno, elektronska plaćanja, dinarska plaćanja. Kada sam pročitao pomislio sam da tu uslugu uopšte ne koristim i da me se to ne dotiče, a onda sam video da se to naplaćuje 29 dinara, svaka ta transakcija“, kaže Dejan Gavrilović iz Udruženja „Efektiva“.
Zašto su počeli da naplaćuju do juče besplatnu uslugu, u banci ne daju odgovor. Tvrde da su obaveštenja o izmenama poslali.
„Naše klijente pravovremeno obaveštavamo o svim izmenama, pa su tako detaljno informisani i o ovoj izmeni u okviru Opštih uslova poslovanja u junu 2019. godine“, navodi „Sosijete ženeral banka.
Devet, dvadeset devet dinara ili devetnaest, u zavisnosti od vrste računa, sada košta elektronska transakcija svakog klijenta. Više od iznosa sve ih zanima zašto do juče gratis proizvod, sada ima cenu?
„Zapravo se sve svodi na igru brojeva, banka je pustila besplatno korisnicima taj e-banking, došla je do određenog broja transakcija i da kažemo da je to 100.000 i izračunali su da ako sada naplate 20 dinara da kažem u proseku da će to biti čista zarada od dva miliona dinara na mesečnom nivou“, kaže Gavrilović.
I Narodna banka objašnjava – ona ne može da utiče na visinu naplata usluga, ali su banke dužne da jasno i dva meseca ranije obaveste klijenta o svakoj promeni. U protivnom, kažu, klijenti mogu da ulože prigovor banci.
„Iako NBS ne utiče na poslovnu politiku pružalaca platnih usluga, ona preduzima sve kako bi obezbedila transparentnost naknada koje naplaćuju korisnicima, i da ukoliko korisnik proceni da su naknade previsoke, lako, brzo i jednostavno može da promeni pružaoca platne usluge i pređe kod onog koji će mu obezbediti istu uz nižu naknadu. Pružaoci platnih usluga moraju biti svesni da ukoliko žele da zadrže postojeće klijente i privuku nove, moraju pružiti najbolji odnos kvaliteta i cene usluge“, saopštila je NBS.
Slično kao i Udruženje Efektiva građane podsećaju da mogu da biraju između više od 20 različitih banaka. A one koji žele da zadrže svoje klijente, da treba da pruže najbolji odnos cene i usluge. Gratis koji se naplaćuje, to svakako nije.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
A da li neko kontroliše šta banke rade kod mene slučaj da bivša Pireus a sada je to Direktna banka podmetne falsifikovanu menicu
Prvo su nas terali da predjemo na platne kartice a onda sam doznao nesto sokantno. Radnica na salteru u posti mi je rekla da kad god nesto placam u posti karticom da mi Postanska stedionica uzima proviziju? Verujte, zgadio mi se zivot u Srbiji kada sam to cuo. Godinama su me pljackali. Zar nije novac novac? Zar nije placanje karticom isti trosak kao i placanje kesom? Nekada su ljudi pljackali banke a danas banke pljackaju gradjane i to toliko ocigledno da ih savrseno briga da li neko pljuje na njih ili ne. Na kraju krajeva, zasto mi platu moramo da dobijamo preko neke banke? Za vreme Tita plata je stizala u kovertima i sa trakama u sam kolektiv i blagajnik firme je delio novac zaposlenima. Pogledajte npr. koliko banke pljackaju gradjane kada su npr. u pitanju krediti za stanove. Otprllike kada kupujete stan na kredit, sebi kupujete jedan stan a banci jos jedan. A ubili se nekim marketingom da nam pokazu kako su banke najpovoljnije, neverovatne ponude, nikad manje kamate i slicno. Setite se u onom prethodnom rezimu kada su Dinkic i Djelic navalcili ljude da uzimaju kredite u svajcarcima. Da li je neko od njih odgovarao? Da li su nam rekli sta je bilo sa novcem koji je deportovan na Kipar za vreme njihove vladavine? Ne. Da li su ljudi izvedeni pred sud? Ne, oni su cak postavljeni za savetnika u banci Sbern a ovaj drugi je savetnik za privatizaciju Komercijalne banke. Ljudi, da ti se zivot smuci vise.
treba im otkazati svaki vid saradnje pa nek naplacuju vrabcima ja naprimer cu ugasiti sve kartice i vraticu se na kes.
da li ima neka banka koja ne naplacuje ovo?