Bivši direktor Uprave za javni dug Branko Drčelić rekao je danas da je Srbija možda mogla da se više zaduži ranije i bolje iskoristi obveznice kada su ušle u J.P. Morgan GBI-EM index, 2021. godine, pa da sada vraća dugove po nižim kamatnim stopama.
„Mislim da je država ovde išla po principu ‘moranja’, moralo je da se finansira dospeće dinarskih hartija“, rekao je Drčelić za portal N1.
Dodao je da sada na naplatu dospela obveznica od oko 100 milijardi dinara, emitovana 2016. a da 2023. godine dospeva ukupno 300 milijardi dinarskog duga koji mora da se plati.
„Nekoliko godina smo se malo uljuljkali, dok su kamatne stope na zaduživanje bile izuzetno niske. Ipak, pitanje je da li je trebalo da se tada zadužujemo više, bolje iskoristimo to što su naše obveznice ušle u J.P. Morgan GBI-EM index, 2021. godine i više se zadužimo u dinarima u cilju predfinansiranja, pa da dugove vraćamo sada iz izvora uzetih po nižim kamatnim stopama“, rekao je Drčelić za portal N1.
Dodao je da novo zaduživanje nikada ne prolazi dobro u javnosti, a i pitanje je koliko je bilo budžetskog prostora za emitovanje novih hartija od vrednosti u cilju predfinansiranja.
Tržište duga je, kako je rekao, takvo da šta god da se uradi, predstoji kajanje što se nije više zadužilo pod povoljnijim uslovima, ili što se moralo u odredjenom trenutku da se zadužuje pod nepovoljnijim uslovima da bi se finansirale obaveze koje dospevaju na naplatu.
Srbija se, ovog januara zadužila za 1,75 milijardi dolara, prodajući na medjunarodnom tržištu dve emisije evroobveznica, jedna na naplatu dospeva za pet godina, a druga za deset. Dolarski dug je, kroz „hedžing transakcije“ odmah konvertovan u evro dug.
Prinos koji investitori ostvaruju ulažući u srpske evroobveznice je šestomesečni euribor plus 2,9 odsto za petogodišnje, odnosno šestomesečni euribor plus 3,1 odsto za desetogodišnje obveznice.
Drčelić je rekao da novo zaduženje podseća na zaduženje 2011. godine, kada je Srbija prvi put emitovala evroobveznice i tada je bila globalna kriza, spekulisalo se o opstanku evrozone i rešavao problem grčkog duga.
„Poslednjih desetak godina, koliko smo aktivni na tržištu hartija od vrednosti, čini se da je dolarsko tržište otvorenije i likvidnije za nas i za druge države iz regiona istočne Evrope poput Rumunije, Madjarske, Bugarske. Na dolarskom tržištu lakše možemo da emitujemo hartije od vrednosti kada dodje do kriznih momenata“, rekao je Drčelić.
Dodao je da je „interesantno da nam i posle toliko godina Evropa, kad su krizna vremena, ‘zatvori’ tržište za finansiranje“.
Tada se, prema njegovim rečima, pojača glad dolarskih investitora za hartijama od vrednosti i dobru potražnju.
On je podsetio da je 2011. godine evro tržište bilo zatvoreno za Srbiju i zemlje regiona, a dolarsko tržište otvoreno.
Kroz prve evroobveznice Srbija se, prema njegovim rečima, tada zadužila jednu milijardu dolara, ali sa prinosom od čak 7,5 odsto, dok je ista emisija reotvorena 2012. godine sa prinosom od 6,625 odsto.
Prebacivanje duga u evro kroz, kako je rekao, „hedžing transakcije“ nije bilo moguće 2011. godine jer je cena bila izuzetno visoka.
„Kamatna stopa u evrima iznosila bi oko devet odsto, fiksno, što javnost tada ne bi dobro prihvatila, pa je to bio razlog da dug ostane u dolarima“, naveo je Drčelić.
On kaže da mu se čini da Srbija možda nije u dovoljnoj meri iskoristila period pre pandemije.
„Nije iskoristila ni period od 2021. godine kada smo ušli u J.P. Morgan GBI-EM indeks jer tada smo mogli više da se zadužimo u dinarima, pa da sada dugove vraćamo iz sredstava, uzetim po nižim kamatnim stopama u domaćoj valuti“, rekao je on.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.