BEOGRAD – Srbija iz dve godine velike ekonomske krize u svetu izlazi kao pobednik u rastu BDP-a i sa stabilnim javnim finansijama, kaže za Tanjug ministar finansija Siniša Mali i poručuje da će se i u 2022. voditi odgovorna ekonomska politika usmerena ka podizanju životnog standarda građana i sa ciljem da i dalje budemo jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi.
Podsetio je da će od 1. januara penzije biti uvećane za 5,5 odsto, plate u javnom sektoru između sedam i osam procenata, minimalna zarada za 9,4 odsto i istakao da će država i ove godine pratiti situaciju vezanu za kovid, kao i globalnu ekonomsku situaciju i po potrebi pomagati privredi i građanima.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je ranije da je država pripremila novu meru za pomoć građanima i to mladima od 16 do nepunih 30 godina, koji će već 1. februara dobiti po 100 evra. Zdravstveni radnici treba da dobiju jednokratnu pomoć 15. januara od 10.000 dinara, a 10. februara svi penzioneri po 20.000 dinara.
Mali istič da se u 2022. i u narednim godinama dosta očekuje i od realizacije dogovora postignutih u okviru inicijative Otvoreni Balkan, koji će povećati saradnju u regionu, to jest između Srbije,Severne Makedonije i Albanije.
„Privrednici su tražili da im se zbog kovid krize pomogne kroz minimalne zarade, moratorijum na otplatu kredita, pomeranje plaćanja poreza i doprinosa i mi smo tako i uradili. Svako obećanje smo ispunili i nema razloga da to ne uradimo i ove godine, ako bude potrebno“, poručio je Mali.
Osim povećanja životnog standarda, ekonomska politika u 2022. godini, prema njegovim rečima, biće usmerena na velike kapitalne investicije, za šta je u budžetu za sledeću godinu odvojeno više od 480 milijardi dinara.
„Uz to, vodićemo računa da ni na koji način ne ugrozimo naše javne finansije i da nam udeo javnog duga bude ispod 60 odsto BDP-a“, naveo je ministar finansija.
Kao posebno važno za ministarstvo koje vodi u 2022. istakao je sprovođenje novog modela fiskalizacije i elektronskih faktura, jer je ta dva sistemska projekta tražila privreda, a koji će državi omogućiti bolju kontrolu i mehanizme za borbu protiv sive ekonomije.
Od projekata koji su obeležili 2021. a od kojih se benefiti očekuju u ovoj i narednim godinama istakao je inicijativu Otvoreni Balkan.
„Koliko ona može da bude dobra za nas, pokazuju projekcije Svetske banke prema kojima bi regionalni BDP-a porastao za sedam odsto ako bi se implementirale sve dogovorene mere oko Otvorenog Balkana. To bi za naš BDP, koji već raste sedam odsto godišnje, bio ogroman podstrek“, rekao je Mali za Tanjug.
Dodao je da će primena potpisanog biti jedan od prioriteta u radu 2022. godine.
„Ono što smo do sada uradili trebalo bi da obezbedi brži protok, roba i ljudi preko granica između Srbije, Albanije i Severne Makedonije. Carina je u nadležnosti Ministarstva finansija a naša želja je da u regionu nemamo granice jer smo svesni da je kada nastupamo zajedno region atraktivniji i jači u globalnim odnosima“, rekao je Mali.
Ukazao je da je srpska ekonomija dominantna ekonomija u regionu i da će ona imati najviše koristi od slobodnog protoka roba u regionu.
Sporazumi potpisani u Tirani se odnose na priznavanje radnih dozvola i lakši protok ljudi kroz jedinstvene radne dozvole.
„Imamo i sporazum o međusobnom priznavanju fitosanitarnih i veteritanskih sertifikata, dakle ono što se priznaje u Skoplju priznaje se i u Beogadu i Tirani, tako da ćemo imati još jedan dodatni doprinos za lakšu trogovinu. Cilj je da nemamo kolone kamiona koji na granicima čekaju satima“, naglasio je Mali i dodao da je već usvojena odluka da carinske ispostave rade bez prestanka.
Srbija se, kao i ceo svet 2021. suočila sa povećanjem inflacije, a Mali tim povodom kaže da je važno znati da je ona prouzrokovana spoljnim faktorima, da se očekuje da će vrhunac
dostići u januaru i da će posle krenuti da polako pada.
„To su očekivanja i MMF-a i Narodne banke Srbije a kako se poteškoće u snabdevanju robom budu smirivale i kako se energetska kriza bude rešavala, cene će polako da idu nadole“, istakao on.
Dodao je da je projekcija u budžetu za 2022. da će inflacija iznositi 3,5 odsto.
Mali je naveo da država na dva načina odgovara na inflaciju, pri čemu je prvi, stabilan kurs dinara koji se, kako kaže, nije menjao mesecima u nazad, kao i da se neće menjati ni u narednom periodu.
„S druge strane, idemo sa povećanjem plata, penzija, minimalne zarade iznad očekivanog povećanja inflacije, tako da
ćemo u realnom iznosu opet imati podizanje životnog standarda“, objasnio je on.
Ukazao je i da će na ekonomsku 2022. godinu svakako uticati i energetska kriza i najavio da građani Srbije u narednom periodu mogu očekivati ozbiljan program koji država priprema u vezi sa izgradnjom energetskih kapaciteta i za ulaganje u prenosne sisteme, kako bi oni izdržali veću potrošnju struje i gasa.
„Jedno od tih ulaganja je i reverzibilna hidroelektrana Bistrica o čemu je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno govorio, a koja je veoma važna za naš energetski sistem. Borba za poredak u ekonomiji u narednom periodu će se odslikavati kroz borbu za energetske kapacitete, stabilnost i samostalnost u ovoj oblasti i to će za nas biti jedan od prioriteta u narednom periodu“, navodi Siniša Mali.
Kriptovalute, kao nova vrsta imovine i to digitalne, polako dobijaju „pravo građanstva“ i njihovo postojanje se ne može ignorisati, a u Evropi se već pričao uvođenju digitalnog evra.
Govoreći o tome kako se naša zemlja priprema za ovu nadolazeću novinu, ministar Siniša Mali kaže da je Srbija lane, kao jedna od prvih zemalja, donela zakon o kriptovalutama da bi regulisala to rastuće tržište.
„Nedavno sam u Skupštini Srbije branio i Zakon o tržistu kapitala, koji takođe na neki način otvara vrata i investicionim tokenima i stvarima bez kojih se što se tiče investicione zajednice ljudi i transakcija koje se dešavaju, više ne može. Imamo i par zahteva za otvaranje kriptomenjačnica, dakle ovaj biznis je u začetku i u našoj zemlji, ali za razliku od velikog broja zemalja, mi već imamo zakon kojim je ova materija regulisana“, objasnio je on.
Dodao je da mora da se prati šta se u ovoj oblasti dešava u svetu i da se naša regulativa usavršava shodno toku stvari.
Navodeći da su neke zemlje, kao što su SAD, Engleska, Japan, Kina već najavile uvođenje svojih digitalnih valuta, kaže da mi, kao mala zemlja, možemo da sačekamo i vidimo kako će ta novina da prođe u svetu.
„Odluke o uvođenju digitalnih valuta će sigurno imati ogromne implikacije na funkcionisanje platnog sistema u bilo kojoj zemlji. Pratimo šta se dešava, ne kasnimo nigde, idemo ukorak sa svetom“, zaključuje Mali uz opasku da će se po potrebi reagovati, sve u cilju kako bi Srbija ostala atraktivna investiciona destinacija koja ide u korak sa svim trendovima u svetu.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.