U Srbiji svakog meseca u proseku 620.166 ljudi prima neku vrstu novčane nadoknade iz oblasti boračke, socijalne ili dečije zaštite, rekao je danas ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Djordjević.
On je na predstavljanju rezultata rada njegovog ministarstva u prvih šest meseci ove godine rekao da od ukupnog broja korisnika koji primaju neku vrstu novčane nadoknade najviše njih, 425.270 ostvaruje pravo iz oblasti dečije zaštite.
„Najviše korisnika iz oblasti dečije zaštite ostvaruje dečiji dodatak, oko 300.000, zatim roditeljski dodatak, naknadu za porodilje, a za više od 2.000 dece se plaća boravak u predškolskoj ustanovi“, rekao je Djordjević.
Dodao da je u prvoj polovini godine od sume koja je opredeljena Ministarstvu potrošeno oko 53 odsto što je prema predvidjenoj dinamici.
Djordjević je rekao da oko 163.300 ljudi dobija socijalnu pomoć, a oko 31.600 ostvaruje prava iz oblasti boračke zaštite po ranijim saveznim i republičkim propisima.
Prvi put ove godine 209 ustanova socijalne zaštite je u okviru trezora, odnosno budžeta i na taj način se, kako je rekao, lakše kontrolišu rashodi što je bio zahtev i Medjunarodnog monetarnog fonda.
U skladu sa prioritetom Vlade Srbije, kako je rekao, Ministarstvo uvodi digitalizaciju i informacioni sistem za socijalne karte čija prva faza treba da bude gotova tokom ovog meseca, a nakon usvajanja u Vladi Srbije da započne druga faza.
On je kazao da se uvodi elektronsko upravljanje dokumentima, da su servisi i aplikacije prebačeni u jedinstven Data centar, da je je uspostavljen telefon za pritužbe i uveden e-inspektor za borbu protiv rada na crno.
Djordjević je rekao i da je od fondova za penzijsko i invalidsko osiguranje Srbije i Vojvodine napravljen jedinstven sistem i da se prihodi uvećavaju i smanjuju transferi iz budžeta, pa je povučeno devet milijardi manje.
Prošle godine je, prema njegovim rečima, zbog dobrih prihoda PIO fonda 13.320 penzionera boravilo besplatno u banjama, a za ovu godinu je planirano 1.100 više.
Ministarstvo je, kako je istakao, uradilo analizu ustanova za smeštaj dece i omladine „kako rekonstrukcija ne bi bila kozmetička“, već da bi se uradilo ono što je svakoj ustanovi neophodno.
Do sada je rekonstruisan dom u Sremčici, zatim odmaralište u Baošićima gde će deca sada moći da borave preko cele godine, a u planu je rekonstrukcija svih šest objekata Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj uliciu u Beogradu, i još nekoliko domova.
Ove godine je, kako je rekao, više sredstava izdvojeno za invalide, a finansiraće se prema projektima koje njihove organizacije predlože.
Djordjević je rekao da je u hraniteljskim porodicama smešteno 6.500 dece a u ustanovama 650 i da je u prvoj polovini godine usvojeno 48 dece od čega je desetoro smešeno u inostrane porodice.
„Srbija je dobila pohvale za to što je lider po smeštaju dece van institucija, u porodice, jer smatramo da su to najbolji uslovi za odrastanje“, rekao je Djordjević.
Inspekcija rada je u prvoj polovini godine obavila, kako je rekao oko 33.800 kontrola što je dva odsto više nego u poslednjem kvartalu prošle godine.
Nezaposlenost je, prema njegovim rečima, u prvom kvartalu iznosila 12,1 odsto, što je 0,8 odsto manje u odnosu na prethodni kvartal, a u junu je registrovano oko 527.000 nezaposlenih i u odnosu na prethodni mesec smanjen je broj za oko 9.400.
Djordjević je rekao da Ministarstvo ove godine planira izmenu ili donošenje 15 zakona.
Na pitanje novinara da je UNICEF konstatovao da socijalnom zaštitom nisu obuhvaćena sva siromašna deca Djordjević je rekao da u Srbiji ne postoje socijalne karte koje bi dale najbolju sliku kome treba pomoć.
„Teško je kada se nasledi stari sistem, a socijalne karte ne mogu da se urade za godinu dana. sSocijalne karte su najpravedniji način pružanja pomoći“, kazao je Djordjević.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.