FRANKFURT – Šef Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi nagovestio je danas da bi prvo povećanje kamatnih stopa moglo da bude odloženo ukoliko iznenadne neprilike pogode 19 zemalja koje koriste evro kao svoju valutu.
Dragi je naveo da je trenutna ekonomska ekspanzija evrozone ostala stabilna jer nezaposlenost nastavlja da pada, i jer su potrošači i dalje raspoloženi da troše, prenosi agencija AP.
On je, međutim, upozorio da usporavanje svetske trgovine dejstvuje kao kočnica po ekonomiju evrozone.
Dragi je rekao da banka ne menja svoj plan za ukidanje programa monetarnih stimulusa vrednog 2.500 milijardi evra do kraja ove godine. Ali, nagovestio je da bi ECB mogla da odgovori na neočekivano slabljenje privrednog rasta dužim odlaganjem povećanja kamatnih stopa nego što je planirano.
Centralna banka evrozone je ranije objavila da će kamatne stope ostati na sadašnjim rekordno niskim nivoima bar do leta 2019. godine.
Dragi je danas dodao da će terminski plan podizanja kamata biti „uslovljen ekonomskim kretanjima“. Rekao je da je, ukoliko se ekonomski uslovi pogoršaju, reakcija ECB-a „dobro definisana“, što je, prema oceni agencije AP, signal da bi banka mogla na neočekivane nepovoljnosti da odgovori pomeranjem roka za povećanje kamata za period posle jeseni 2019.
„Zaista ne postoji nijedan razlog zbog kojeg bi ekspanzija evrozone bila ođednom prekinuta. Postepeno usporavanje je normalno kada privredni rast dostigne određenu tačku“, naveo je on.
Takođe je istakao da je privredna ekspanzija evrozone od 22 kvartala uzastopno i dalje „vremenski relativno kratka“ u poređenju sa prosekom od 31 kvartala tokom pet perioda rasta od 1975. godine naovamo.
Komentarišući nedavne slabe pokazatelje ekonomskog rasta, Dragi je poručio da su oni rezultat jednokratnih faktora, poput štrajkova i poremećaja kod proizvođača automobila koji nisu uspeli da dobiju sertifikate za svoja vozila na testiranjima po novim pravilima o emisiji gasova.
Referentna kamatna stopa ECB-a za kreditiranje poslovnih banaka je nula, a kamata na depozite komercijalnih banka u centralnoj banci iznosi minus 0,4 odsto, podseća AP.
Negativna kamata na depozite ima za cilj da podstiče banke da višak sredstava usmere u kreditiranje, a ne da ih gomilaju u centralnoj banci.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.