BEOGRAD – Pandemija virusa Covid-19 donela je rizik povećanja sive ekonomije pa je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odlučila da pruži pomoć u reformi inspekcijskog nadzora u Crnoj Gori a za to će biti iskorišćena iskustva iz razvoja sistema einspektor u Srbiji, saopšteno je danas iz NALED-a.
Navodi se da je Uprava za inspekcijske poslove Crne Gore u procesu izrade IT sistema za povezivanje svih inspekcija, pa će biti dragocena iskustva iz realizacije projekta razvoja sistema eInspektor koji je implementiran u Srbiji pod okriljem EBRD a u saradnji s NALED-om.
Koordinatorka projekta iz EBRD-a Jelena Ćirković izjavila je da je poboljšanje poslovnog i investicionog okruženja jedan je od prioriteta EBRD u regionu Zapadnog Balkana.
“U skladu sa tim u okviru Inicijative za unapređenje investicione klime i upravljanja, EBRD podržava reformu inspekcija u Srbiji, a od skora i u Crnoj Gori”, rekla je ona.
Kako je navela, sprovođenje programa u Srbiji je već donelo konkretna poboljšanja u efikasnosti rada inspekcijskih službi, što se posebno pokazalo korisnim u cilju kontrolisanja sprovođenja epidemioloških mera tokom pandemije.
“Radujemo se da ćemo sa NALED-om stečena znanja i iskustva iskoristiti da podržimo reformu inspekcija u Crnoj Gori u saradnji sa Upravom za inspekcijske poslove”, izjavila je Ćirković.
EBRD je za realizaciju „Projekta unapređenja inspekcijskog nadzora u Crnoj Gori“ angažovala tim NALED-a koji će pripremiti tri važna instrumenta za jačanje efikasnosti inspekcija I to kontrolne liste za proveru zakonitosti poslovanja kompanija i preduzetnika, registar firmi i njihovih objekata koje su predmet nadzora, kao i kriterijume za uvođenje analize rizika u rad inspekcija.
Koordinatorka za analitiku NALED-a Milica Anđelković Đoković najavila je da će se kompletne kontrolne liste mogu očekivati do aprila naredne godine I da će tada biti javno dostupne.
“Privrednici će moći da sami da provere da li posluju u skladu sa zakonom a inspektori će moći uz pomoć kontrolnih listi i matrica za procenu rizika da rangiraju privredu po nivou rizičnosti i odrede prioritete. Odgovorni privrednici će na ovaj način biti manje opterećeni kontrolama jer će ih inspektori ređe posećivati, a subjekti kod kojih se utvrdi kršenje propisa biće kontrolisani u intenzivnijoj meri dok ne koriguju poslovanje”, objasnila je ona.
Registar subjekata i objekata nadzora kao baza podataka o privredi omogućiće inspektorima da brže dođu do potrebnih podataka o nadziranim firmama i bolje pripreme kontrole.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.