VILJNUS – Evropska centralna banka (ECB) je saopštila danas da će odgoditi svoje prvo postkrizno povećanje kamatnih stopa najmanje do sredine naredne godine i da će nastaviti da podržava kreditnu aktivnost banaka, u sklopu najnovijih nastojanja da oživi usporenu ekonomiju evrozone.
Kao odgovor na naglo pogoršanje inflatornih očekivanja, ECB je obećala da će zadržati kamatne stope na aktuelnom, rekordno niskom nivou, bar do prve polovine 2020. godine umesto do kraja ove godine, kako je ta institucija planirala u martu, prenosi agencija Rojters.
Takođe će omogućiti bankama da pozajmljuju sredstva od ECB-a po kamatnoj stopi koja je za samo 10 baznih poena viša od ECB-ove kamatne stope na depozite od minus 0,4 odsto, u okviru nove runde ultrajeftinih zajmova te institucije, odnosno programa poznatijeg kao TLTRO.
Najnoviji potezi ECB-a, koji su hrabriji od očekivanja analitičara, dolaze u uslovima kada trgovinski rat između SAD i Kine „baca senku“ na rast globalne ekonomije, a naročito na rast izvozno orijentisanih članica evrozone, poput Nemačke.
ECB je takođe povećala svoje prognoze rasta i inflacije za 2019., ali je neznatno smanjila projekcije za naredne dve godine, priznajući da postoji rizik da će usporavanje Evrope biti duže i dublje nego što je očekivano.
Predsednik ECB-a, Mario Dragi, izjavio je na konferenciji za novinare da rizici po ekonomiju evrozone i dalje imaju negativan trend, navodeći pri tome geopolitičke neizvesnosti, rastuće pretnje od protekcionizma i ranjivost tržišta u usponu.
Zbog globalnog trgovinskog rata koji podriva poverenje, industrijska proizvodnja i izvoz su opali, pogoršani nizom domaćih poteškoća, od posrtanja nemačke industrije do neizvesne budžetske bitke Italije sa Evropskom komisijom.
Ipak, solidan rast plata, rekordna zaposlenost i zdrav rast evrozone u prvom kvartalu ukazuju na to da je ekonomija i dalje otporna, što osnažuje uverenje ECB-a da se oporavak samo usporava, a ne da je izbačen iz koloseka.
Prema novim projekcijama ECB-a, evrozonu u ovoj godini očekuje rast od 1,2 odsto (u martu predviđano 1,1 posto), a naredne i 2021. godine od po 1,4 procenta (umesto martovske procene od 1,6% i 1,5%, respektivno).
Kada je reč o inflaciji, prognoza za tekuću godinu je povećana na 1,3 procenta u odnosu na 1,2 odsto iz marta, dok je za iduću godinu smanjena sa prvobitnih 1,5 na 1,4 posto, a za 2021. zadržana na 1,6 odsto.
Evro je, nakon najnovije odluke ECB-a, skočio za 0,6 odsto na 1,1290 dolara, najviši nivo u sedam nedelji, navodi CNBC.
ECB je saopštila i da će kamatna stopa na glavne operacije refinansiranja ostati nula, a stopa graničnog refinansiranja 0,25 odsto.
Pomenute kamate su na rekordno niskom nivou od perioda dužničke krize evrozone iz 2011. godine, kao deo nastojanja da se podstakne inflacija i stimuliše rast.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.