BEOGRAD – Eberhard fon Rotenburg iz Saveznog udruženja nemačke industrije kaže da je tržište obnovljivih izvora energija je u porastu i da je zato veoma važno da Srbija i Nemačka sarađuju na tom polju.
“ Postoji dobra razmena iskustava među političarima obe zemlje i radi se zajednički na kreiranju preduslova kako bi se postiglo povečanje tržišta u ovoj oblasti u obe zemlje”, kaže Rotenburg za Tanjug.
On ističe da u procesu energetske tranzicije privreda treba da bude predvodnik , ali da političari treba da postave njene ciljeve.
Kako kaže, privreda treba da bude uklučena u razvijanje tržišta obnovljivih izvora energije i da pronađe način za profit i tako dugoročno reši troškova koriščenja fosilnih goriva.
Rotenburg ukazuje da se i nemačko društvo, koje podržava mere i smernice za zaštitu životne sredine, suočava sa velikim otporom stanovništva na lokalnom nivou, te da političar treba da pronađu način da to promene, jer su ,recimo istovremeno veoma dobro prihvaćene paneli za koriščenje energije sunca.
Kaže da nemačko iskustvo govori o tome da energetsk tranzicija mora da se prilagodi potrebama tržišta i da je potrebna politička strategija za to.
“Političari često imaju ambiciozne planove, a sa druge strane biznis i privreda treba da prihvate ciljeve koji će ih voditi u poslovnu tranzicije, ali kao osnov za sve to potrebni su preduslovi koji će dovesti do održivosti privrede i njenom daljem napretku”, objašnjava Rotenburg.
Kaže da se taj proceš u Nemačkoj odvijao i odvija u više faza.
“Prva faza je bila kreiranje obnovljivih izvora energije što je svakako jako skupo, nakon toga napuštanje nuklearnih sistema kao resursa i sada smo doneli odluku o potpunom obustavljanju koriščenja uglja u narednih 20 godina“, navodi on.
To ne može, kaže, da se uradi odmah, ali ugalj kao resurs u privredi bi trebalo da bude isključen do 2038. godine.
Na pitanje kako su podstakli privredu da uđe u proceš energetske tranzicije, on kaže da je država prvo smanjila poreze za privredna postrojenja koji su ušli u tom procesu.
Kada je reč o radnim mestima u energetskoj tranziciji, da li će ona omogućiti kreiranje novih radnih mesta ili gašenje postojećih, Rotenburg kaže da je u ovom trenutku teško zaključiti kako će energetska tranzicija uticati na tržištu radne snage.
“ To će biti posebno iskustvo u svakoj zemlji pojedinačno. U Nemačkoj smo imali veliku zaposlenost u privredi koju pokreču fosilne energente, ali te promene će svaka država prilagoditi prema svojoj privredi”, kaže on i zaključuje da će svakako biti neophodna prekvalifikacija radne snage u narednih 20 godina..
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.