Evrozona je početkom ove godine ušla u tehničku recesiju s padom BDP-a tokom dva uzastopna kvartala, od 0,1 odsto između januara i marta posle istog pada od oktobra do decembra, pokazuju revidirani podaci evropske statističke agencije Eurostat objavljeni danas.
Eurostat je do sada govorio da je bila stagnacija u poslednjem tromesečju 2022. godine u odnosu na prethodno tromesečje, i da je zabeležen rast od 0,1 odsto u prvom tromesečju 2023. godine.
Revizija podataka naniže objašnjava se velikim delom nedavnim lošim podacima iz Nemačke koja je, kao najveća evropska ekonomija, krajem maja objavila da je u recesiji izazvanojteškoćama u industriji.
Najnoviji podaci Eurostata umanjuji izglede za celu godinu.
Evropska komisija je sredinom maja prognozirala rast od 1,1 odsto 2023. u 20 zemalja koje imaju zajedničku evropsku valuti.
Međutim, ta cifra sada izgleda „optimistička“ ocenila je Šarlot Monpelije ekonomistkinja banke ING. Ona predviđa rast od samo 0,5 odsto za celu godinu.
„Od proleća svi podaci su bili loši“, istakla je ona ukazujući pre svega na nemačku industrijsku proizvodnju i nove narudžbe.
Ona smatra da je evropska privreda u fazi stagnacije pošto je s teškoćama je prošla kroz zimu zbog energetskog šoka. Iako su cene gasa i nafte opale poslednjih meseci, rast cena prošle godine imao je znatan uticaj na poverenje domaćinstava koja su smanjila potrošnju.
Inflacija ostaje visoka na 6,1 odsto u maju, iako je opala, a rast cena pogađa prehrambene proizvode, prerađivačku proizvodnju i usluge.
Evropska privreda takođe je pogođena porastom kamatne stope Evropske centralne banke koja smanjuje potražnju za kreditima i koči investicije, posebno u sektoru nekretnina što dovodi do pada aktivnosti u građevinarstvu.
Usporavanje privrednog rasta konstatovano je u SAD i slabiji oporavak od predviđenog je u Kini što predstavljaju opterećenje za izvoz iz Evrope.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.