Evropska unija je u projekte u energetici u Srbiji od 2000. godine investirala 550 miliona evra i oni su uglavnom realizovani, a sada bi trebalo da se razmatraju novi projekti, kazao je danas šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici.
On je na regionalnoj konferenciji „Transport i energija – veze izmedju Zapadnog Balkana i EU“ rekao da mu je „drago“ zbog toga što Srbija finansira bugarsko-srpsko konektor za gas i Transbalkanski koridor za prenos električne energije.
„Energetsko povezivanje zemalja Zapadnog Balkana daje mogućnost za ekonomski razvoj i za ‘gladak’ prenos električne energije“, rekao je Fabrici.
Dodao je da je 2015. godine u Beču dogovoreno da se pojača energetska povezanost izmedju zemalja na Balkanu.
Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije Mirjana Filipović rekla je da je prva faza Transbalkanskog koridora za prenos struje završena, a da će druga biti gotova za nešto više od godinu dana.
Ona se zahvalila EU na donaciji za izgradnju gasnog konektora sa Bugarskom „koji će Srbiji omogućiti bezbednost i sigurno snabdevanje gasom“.
Direktor Sekretarijata Energetske zajednice jugoistočne Evrope Janez Kopač rekao je da su tržišta na Balkanu mala i da ne mogu funkcionisati samostalno, već se moraju povezati.
„Zemlje Balkana treba da prihvate pravni poredak EU, neki kažu da je to izvoz pravnog poretka na imperijalistički način, ali je to ustvari prihvatanje najboljih rešenja do kojih je Evropa došla posle skupo plaćenih grešaka. To znači da ne treba praviti iste greške, već preuzeti jeftina rešenja“, rekao je Kopač.
On je ukazao da je Srbija prva prihvatila Treći energetski paket ali i prva koja ga nije primenjivala.
„Srbijagas“ nije izdvojio opreratera prenosa gasa, što kako je rekao, znači da nije primenio ni Drugi energetski paket, a kamoli treći.
„Balkan nema odgovor ni šta će biti kada se rezerve uglja, kako se procenjuje, iscrpe za 50 godina i kako će nabavljati i proizvoditi struju“, rekao je Kopač.
Dodao je da nije najgore što taj region nema odgovor na to pitanje, već što ga niko i ne otvara.
On je rekao da je jedno od rešenja za problem smanjenje proizvodnje struje u slučaju nedostatka uglja stvaranje balansnog tržišta energije da bi se „viškovi iza granice mogli koristiti u državama koje imaju manjak“.
Kopoč je rekao da se sada uglavnom strujom trguje „na prijateljskoj osnovi i u nacionalnim granicama“ ali da je možda ohrabrujuće to što je na berzi struje u Srbiji ove nedelje prodato čak 10.000 kilovat sati.
„Povezivanje u energetici i prihvatanje propisa EU znači stvaranje tržišta dobrog za sve države koje će od toga imati benefite“, rekao je Kopač i dodao da se na taj način isključuju monopolisti.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.