HELSINKI – Bolje je postepeno prilagođavati monetarnu politiku evrozone u aktuelnom neizvesnom okruženju, ocenio je danas član Upravnog saveta Evropske centralne banke (ECB) i šef finske centralne banke, Oli Ren.
„U neizvesnoj situaciji – uključujući i geopolitičke tenzije i njihove moguće implikacije na cene energenata i privredni rast – bolje je posmatrati razvoj situacije nego kukati, kako kaže stara izreka, odnosno postepeno korak po korak napredovati u normalizaciji monetarne politike“, rekao je Ren u Helsinkiju, prenosi Rojters.
Finski guverner je prakticno ponovio reči predsednice ECB Kristin Lagard, koja je u ponedeljak rekla da će bilo kakvo prilagođavanje monetarne politike biti postepeno.
ECB je prošle nedelje povukla obećanje da neće podizati kamate 2022, a kreatori monetane politike evrozone sada razmatraju plan za optočinjanje smanjenja podsticaja koji su godinama održavali privredu 19-članog bloka na površini, navodi britanska agencija.
Govoreći na jednom događaju, organizovanom povodom obeležavanja dve decenije zajedničke valute evrozone, Ren je istakao značaj evra za jačanje jedinstva unutar Evropske unije usred geopolitičkih previranja koja izazivaju rast cena energije i ubrzanje inflacije.
On je rekao da odbor ECB-a procenjuje da postoji rizik od većeg ubrzanja inflacije nego što se ranije očekivalo.
„Upravni savet ECB radi sa svim alatima koje ima na raspoganju kako bi obezbedila da se inflacija stabilizuje na ciljanih 2,0 posto u srednjem roku“, kazao je Ren, dodajući međutim da su cene energenata van dometa monetarne politike.
Prema njegovom mišljenju, cene energije će ostati na visokom nivou iz više razloga, uključujući niske rezerve i potrebu da se one popune kada velika potražnja u Evropi izazvana hladnom sezonom bude splasnula.
Ren je naveo da ECB pažljivo prati rast plata u Evropi, kako bi odredila pravi trenutak za povećanje kamata.
Poredeći odluke ECB-a o monetarnoj politici sa odlukama američkih Federalnih rezervi, kaže, vredno je pomenuti da su plate u SAD tokom oporavka od pandemije porasle za 5,0 do 10 odsto, a u Evropi za samo oko 2,5 procenata, u proseku.
„Dobro je imati na umu da je prerano povećanje kamata 2008. i 2011. godine ugušilo rast“, poručio je finski guverner Oli Ren.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.