DŽAKARTA, 17. februara (TRojters) – Finansijski lideri iz Grupe 20 vodećih ekonomija sveta dele stav da rastuća inflacija, izazvana poremećajima u snabdevanju predstavlja rizik za globalne ekonomske izglede i za „asinhroni“ oporavak od pandemije, prema nacrtu zajedničkog saopštenja koje je Rojters danas dobio na uvid.
„Nastavićemo da jačamo otpornost globalnih lanaca snabdevanja i nastavićemo budno da pratimo uticaje tihizazova na naše ekonomije“, naveli su ministri finansija i guverneri centralnih banaka G20 u nacrtu saopštenja, koje će biti finalizovano u petak kada se delom završava njihov dvodnevni virtuelni sastanak čiji je domaćin Indonezija.
U nacrtu zajedničke izjave, ministri finansija G20 takođe poručuju da će „nastaviti da prate velike globalne rizike, uključujući one koji proizilaze iz (tenutnih) geopolitičkih tenzija i makroekonomskih i finansijskih ranjivosti“.
U saopštenju se ne pominje direktno kriza na ukrajinsko-ruskoj granici, a reč „trenutno“ napisana u zagradi ukazuje na to da bi ona mogla da bude brisana, navodi Rojters i podseća da je Rusija članica G20.
Finansijski čelnici ocenjuju dalje da je aktuelni rast inflacije u mnogim zemljama podstaknut delom „prekidima u snabdevanju, neravnotežom između potražnje u ponude i povećanjem cena robe, uključujući cene energenata.“
„Centralne banke će dejstvovati tamo gde je potrebno kako bi obezbedile stabilnost cena u skladu sa svojim nadležnostima, uz obavezu jasnog saopštavanja svojih političkih stavova“, naveli su ministri i guverneri, dodajući da je nezavisnost centralnih banaka kljužna za kredibilitet.
Šefovi finansija država članica G20 potvrdili su svoju posvećenost razvoju pravila i drugih instrumenata za sprovođenje sporazuma o globalnom porezu, koji je postignut prošle godine, kako bi nova pravila stupila na snagu 2023. godine.
Oni su takođe obećali da će „učiniti više za obezbeđenje dugoročnog uspeha“ zajedničkog okvira G20 za restrukturiranje duga siromašnih zemalja, mada je i to napisano u zagradi, što znači da je i ovo obećanje podložno promenama.
Što se tiče klimatskih promena, ministri G20 smatraju da bi za postizanje ciljeva „neto nulte“ emisije ugljenika trebalo uključiti čitav niz alata, kao što su „korišćenje mehanizma plaćanja cene na ugljenik, podsticaji, i postepeno ukidanje i racionalizacija, u sređem roku, subvencija za neefikasna fosilna goriva, a koje ohrabruju rasipničku potrošnju“ električne energije.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.