VAŠINGTON – Međunarodni monetarni fond će smanjiti procene globalnog rasta za 2022. i 2023. godinu zbog rusko-ukrajinskog rata koji podstiče uspon cena hrane i energenata, stvarajući pritisak na ionako krhke ekonomije, izjavila je danas generalna direktorka MMF-a Kristalina Georgieva.
Fonf će umanjiti prognoze rasta 143 ekonomije koje čine 86 posto globalne ekonomske proizvodnje, mada će većina zemalja zadržati pozitivan rast, rekla je ona najavljujući novi Izveštaj o svetskim ekonomskim izgledima, koji će biti objavljen na prolećnim sastancima MMF-a i Svetske banke sledeće nedelje, prenosi Rojters.
Georgieva, koja je ranije nagovestila verovatno smanjenje projekcija, navela je da ruski napad na Ukrajinu „šalje udarne talase širom planete“ stvarajući velike prepreke zemljama koje se bore da se oporave pandemije kovid-19 koja i dalje besni.
„Glavni uzrok onoga s čim se danas suočavamo je rat, i taj rat se mora završiti… U ekonomskom smislu, rast opada, a inflacija se povećava. U ljudskom smislu, prihodi stanovništva opadaju, a problemi rastu“, rekla je Georgieva u Karnegi zadužbini za međunarodni mir u Vašingtonu.
Zapadne sankcije uvedene Rusiji odražavaju „globalni poredak koji je ozbiljno uzdrman“, navela je ona, upozoravajući na veliku novu pretnju – fragmentaciju globalne ekonomije na geopolitičke blokove, sa različitim trgovinskim i tehnološkim standardima, sistemima plaćanja i rezervnim valutama.
„Takva tektonska promena (fragmentacija) bi izazvala bolne troškove prilagođavanja. Lanci snabdevanja, istraživanje i razvoj i proizvodne mreže bi bili prekinuti i morali bi ponovo da se grade. Siromašne zemlje i siromašni ljudi će snositi teret ovih dislokacija“, rekla je Georgieva.
Predočila je takođe da rat pogoršava prehrambenu nesigurnost širom sveta, s obzirom na prekide isporuka žitarica i đubriva iz Ukrajine, Rusije i Belorusije što podiže cene hrane i najteže pogađa najslabije zemlje.
Bez hitne, koordinisane akcije za povećanje snabdevanja hranom, mnogim zemljama preti veća glad, siromaštvo i socijalni nemiri, ocenila je šefica MMF-a.
Prema njenim rečima, jedan od imperativa je poboljšanje dugoročne otpornosti kroz diverzifikaciju poljoprivredne proizvodnje, kao što se širila i proizvodnja vakcina po regionima tokom pandemije.
MMF predviđa da će inflacija, koja je sada „jasna i prisutna opasnost“ za mnoge ekonomije, ostati povišena u dužem periodu nego što se ranije očekivalo.
Georgieva nije iznela konkretan podatak o očekivanom globalnom rastu, ali je ranije izjavila da će on biti niži od 4,4 posto koliko je MMF predviđao u januaru, kada je takođe smanjio prognizu za pola procentnog poena u odnosu na prethodnu.
„Od tada, izgledi su se značajno pogoršali, uglavnom zbog rata i njegovih posledica. Inflacija, finansijska pooštravanja i česti lokdauni u Kini, koji izazivaju nova uska grla u globalnim lancima snabdevanja – takođe utiču na privrednu aktivnost“, dodala je ona.
Takođe je apelovala da se u dobroj veri nastavi sa koordinisanom akcijom za rešavanje zajedničkih problema kao što su klimatske i brze tehnološke promene.
„Kompleksno ne znači nemoguće… Moramo imati na umu da odgovor ne sme biti u izolaciji i fragmentaciji“, zaključila je Georgieva, napominjući da je integracija koja je viđena nakon završetka Hladnog rata rezultirala utrostručavanjem obima globalne ekonomije i snažnim smanjenjem siromaštva za oko 1,3 milijarde ljudi.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.