ATINA – Grčka ekonomija će ove godine, prema osnovnom scenariju centralne banke, zabeležiti rast od 3,8 odsto, što je manje od ranije projekcije od 5,0 procenata, izjavio je danas guverner Banke Grčke, Janis Sturnaras, na godišnjoj skupštini akcionara.
„Rat u Ukrajini je novi, veliki egzogeni šok na strani ponude za globalnu ekonomiju koji takođe utiče, kroz različite kanale, na agregatnu tražnju“, rekao je Sturnaras, prenosi Rojters.
On je dodao da se to dešava u veoma „kritičnom trenutku“ dok se privrede oporavljaju od zdravstvene krize i teške recesije.
Sturnaras je naveo da glavni ciljevi grčke ekonomske politike ove godine treba da budu održavanje zamajca rasta i nastavak napora da se kreditni rejting zemlja vrati na investicioni nivo.
„Ovo poslednje treba da postane nacionalni cilj“, naglasio je on.
Prema nepovoljnom scenariju centralne banke, ekonomski rast Grčke bi ove godine dostigao tek 2,8 odsto.
Grčka privreda se prošle godine snažno oporavila, pri čemu je stopa rasta bruto domaćeg proizvoda iznosila 8,3 posto.
Privredni rezultat u ovoj godini zavisiće od obima i trajanja šokova vezanih za kretanje međunarodnih cena energije i hrane, kao i od pogoršanja investicionog poverenja i previranja na finansijskim tržištima, rekao je Sturnaras.
Prema osnovnom scenariju centralne banke, inflacija je projektovana na 5,2 procenta ove godine, dok nepovoljni scenario predviđa njen rast od 7,0 procenata.
„Iako su glavni pokretači rasta ove godine domaća tražnja i turizam, prisutna je značajna neizvesnost, jer će negativan uticaj inflacije na realni raspoloživi dohodak domaćinstava smanjiti privatnu potrošnju“, predočio Sturnaras.
Rast potrošačkih cena u Grčkoj se ubrzao u februaru na 7,2 posto međugodišnje, dostigavši najviši nivo u poslednjih 25 godina zbog rasta troškova energije, stanovanja i transporta.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.