BEOGRAD – U Srbiji je u februaru, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflacija povećana za 8,8 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Inflacija je u februaru na mesečnom nivou iznosila 1,1 odsto, što je u najvećoj meri u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije (NBS) iznetim u februarskom izveštaju o inflaciji, saopštila je NBS.
Iz NBS navode da su na mesečni rast inflacije, slično cenovnim kretanjima prethodnog meseca, najviše uticale cene hrane a pre svega cene povrća i prerađene hrane.
Mere Vlade Srbije oko ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica, uticale su da rast cena prerađene hrane, uprkos i dalje visokim troškovnim pritiscima, od decembra do februara uspori na oko jedan odsto mesečno, što je duplo niže u odnosu na oktobar i novembar 2021. kada je mesečni rast ovih cena iznosio u proseku oko dva odsto, ističe se u saopštenju Narodne banke.
Navodi se da je i dalje blizu tri četvrtine međugodišnje inflacije od 8,8 odsto opredeljeno kretanjem cena hrane i energenata, dok se bazna inflacija, zahvaljujući očuvanoj stabilnosti deviznog kursa, i dalje kreće u granicama cilja.
Cene neprerađene hrane su u februaru, u odnosu na isti mesec prethodne godine povećane za 26,3 odsto, dok su cene prerađene hrane bile veće za 10 odsto na međugodišnjem nivou, ocenjuju u NBS.
Dodaju da je je visok međugodišnji rast cena hrane većim delom posledica delovanja faktora na strani ponude na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat, dakle visokog rasta svetskih cena energenata i svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, prošlogodišnje suše i posledično značajno uvećanih troškova u proizvodnji hrane.
Kada je reč o cenama energenata navodi se da su one na mesečnom nivou u februaru porasle za 1,2 odsto i da je njihovo kretanje u celini bilo opredeljeno globalnim faktorima, pre svega rastom svetske cene nafte, koji se prelio i na rast cena naftnih derivata na domaćem tržištu.
Evidentirani rast cena naftnih derivata u februaru od 2,6 odsto je zabeležen u prvoj polovini meseca dok su u drugoj polovini, pod uticajem Uredbe Vlade Srbije o ograničavanju cena koja je stupila na snagu 12. februara, cene naftnih derivata mirovale, navode iz NBS.
Ističu takođe da će kretanje cena naftnih derivata u narednom periodu biti pod uticajem nove Uredbe Vlade Srbije kojom se određuje najviša maloprodajna cena.
Očekuje se da ova uredba ublaži prelivanje eventualnih šokova na svetskom tržištu nafte na cene naftnih derivata u Srbiji i na taj način smanji inflatorne pritiske.
S druge strane, za razliku od pojedinih zemalja centralne i jugoistočne Evrope, međugodišnja bazna inflacija odnosno indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta, na koju mere monetarne politike mogu da utiču, i u februaru je bila dvostruko niža od ukupne inflacije i iznosila je 4,4 odsto.
Očuvanju bazne inflacije na relativno niskom i stabilnom nivou doprinosi dugogodišnja relativna stabilnost deviznog kursa, koja predstavlja sidro cenovne stabilnosti i koja će biti očuvana i u narednom periodu, ističe se u saopštenju.
Dodaje se da su važan faktor niske i stabilne bazne inflacije i usidrena srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora koja se u dužem vremenskom periodu kreću u granicama cilja i da će dodatno, smanjivanju inflatornih pritisaka nastaviti da doprinosi i odluka Vlade Srbije da omogući preduzećima da do kraja juna kupuju struju po povoljnijim uslovima od tržišnih.
Iz NBS navode da bi prema njihovim projekcijama iz februarskog Izveštaja o inflaciji, međugodišnja inflacija trebalo da se od drugog tromesečja nađe na opadajućoj putanji i da do kraja perioda projekcije postepeno usporava ka centralnoj ciljanoj vrednosti.
Ističu da su se u međuvremenu, rizici po pitanju inflacije u narednom periodu u značajnoj meri intenzivirali, pre svega u domenu kretanja cena proizvoda koji se kotiraju na svetskim robnim berzama, počev od cena energenata, preko primarnih poljoprivrednih proizvoda do metala i drugih industrijskih sirovina.
I pored toga, procene NBS i dalje pokazuju da opadajuća putanja inflacije ne bi trebalo da bude ugrožena, pri čemu će inflacija na kraju godine u velikoj meri zavisiti od materijalizacije aktuelnih rizika.
To se pre svega odnosi na dužinu trajanja konflikta u Ukrajini i na ishod ovogodišnje poljoprivredne sezone, koja je za potrebe projekcija pretpostavljena na nivou prosečne, odnosno nešto bolje u odnosu na prethodnu kada je zabeležen pad poljoprivredne proizvodnje od pet odsto, navodi se u saopštenju Narodne banke Srbije.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.