Inicijativa Otvoreni Balkan do sada je omogućila da izvoz ili uvoz prehrambenih proizvoda među zemljama članicama bude skraćen i do 50 odsto, direktni troškovi taksi i naknada smanjeni su i do 80 odsto, što je rezultiralo uvećanjem trgovina u regionu Otvorenog Balkana za skoro 30 odsto, pokazalo je istraživanje Američkih privrednih komora (AmCham) u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Albaniji, predstavljeno danas.
„Inicijativa Otvoreni Balkan predstavlja odličnu priliku za liberalizaciju tokova kapitala, jer bi to učinilo region atraktivnijim za nove investicije, kao i širenje ulaganja“, kazao je predsednik Amcham-a Stefan Lazarević na konferenciji „Regionalna ekonomska saradnja – Otvoreni Balkan: šta privreda može da očekuje?“.
Dodao je i da je neophodno da se inicijativa Otvoreni Balkan proširi na sva tržišta na Zapadnom Balkanu, kako bi ekonomske integracije bile još uspešnije.
Lazarević je naveo i da poslovna zajednica dosta očekuje od sprovođenja postignutih sporazuma u domenu slobodnog pristupa tržištu rada.
Podsetio je da inicijativa Otvoreni Balkan ima za cilj stvaranje jedinstvenog regionalnog tržišta zasnovanog na principima i vrednostima na kojima zasnovano i jedinstveno tržište Evropske unije (EU), a to je sloboda kretanja robe, kapitala, usluga i ljudi.
Ministar trgovine Srbije Tomislav Momirović istakao da je Otvoreni Balkan „jedan od najvažnijih aspekata srpske ekonomske politike“.
„Povezivanje tržišta i integracije na regionalnom i evropskom nivou nemaju alternativu. Svaki drugi put je put u neizvesnost, put u ekonomsku i političku stagnaciju“, kazao je Momirović.
Dodao je da je zato Srbija opredeljena da na svaki način poveže regionalno tržište, podsetivši da je Otvoreni Balkan inicijativa lidera Albanije, Severne Makedonije i Srbije, odnosno da nije nametnuta sa strane.
„Otvoreni Balkan je doveo do toga da Srbija i Albanija danas imaju najbolje političke odnose u svojoj istoriji“, istakao je ministar trgovine Srbije i istakao da Vlada Srbije neće odustati od regionalnih integracija.
Ministarka za evropske integracije Tatjana Miščević rekla da je važno naglasiti da se kroz Otvoreni Balkan ne osmišljavaju novi zajednički standardi, već se „pozajmljujuju“ iz procesa pristupanja EU.
„Tako su evropske i regionalne integracije međusobno komplementarne i pomažu jedna drugoj“, naglasila je ona.
Prema njenim rečima, ipak jedna od ključnih prepreka procesu brže i efikasnije regionalne saradnje, jeste različit stepen približavanja država članstvu EU.
Predstavnik Privredne komore Srbije Nenad Đurđević očekuje da će Otvoreni Balkan biti u buduće viže ekonomska, a manje politička inicijativa.
Ponovio je da su dosadašnji najznačajniji rezultati Otvorenog Balkana skraćivanje uvozno-izvoznih procedura za proizvode biljnog i životinjskog porekla, bolja saradnja inspekcija i carina, kao i uspostavljanje jedinstvenog tržišta rada koje se uskoro očekuje.
Đurđević je naveo kako je plan da se od 1. juna izdaju prve ID katice u okviru inicijative Otvoreni Balkan, a koje će omogućiti pristup tržištu rada u Srbiji, Albaniji i Severnoj Makedoniji.
Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil istakao je da će region uspeti u onoj meri u kojoj zemlje postignu međusobnu saradnju i ukoliko u delo sprovede projekte koji brišu granice, poput Otvorenog Balkana.
On smatra da Otvoreni Balkan nije inicijativa koju može da predvodi i sprovede samo jedna zemlja Zapadnog Balkana već sve zemlje, zbog čega je međusobna saradnja veoma važna, kao i da ta inicijativa bude otvorena za nove zemlje članice.
„Američke kompanije koje planiraju dolazak u Srbiju, ne razmišljaju samo o infrastrukturi i lokalnim uslovima, već o potencijalu za šire regionalno prisustvo zahvaljujući harmonizovanim standardima koji važe u celom regionu. Zato je Inicijativa Otvoreni Balkan važna pre svega za ekonomiju i biznis i kao mogućnost za privlačenje stranih investitora“, izjavio je Hil.
Zamenica direktora AmCham-a Amalija Pavić kazala je da je istraživanje u regionu Otvorenog Balkana pokazalo da devet od 10 kompanija očekuju benefite i koristi za svoje poslovanje od jačanja regionalnih integracija.
Prema njenim rečima, neke necarinske barijere koje nisu bile rešene CEFTA sporazumom, donekle su rešene kroz inicijativu Otvoreni Balkan.
Dodala je da se i trećina ispitanog članstva založila za povezivanje sa susednim zemljama EU, kao i da je u okviru Otvorenog Balkana privreda najviše zainteresovana za liberalizaciju finansijskih i građevinskih usluga.
Ispitanici, kakao je pokazalo istraživanje, znaju šta su glavni ciljevi inicijative, ali ne znaju konkretne benefite od toga.
Dok je značajan pomak učinjen u domenu slobodne trgovine robom, u ostalim oblastima i dalje postoji veliki prostor za napredak – kompanije očekuju punu primenu potpisanog Sporazuma o slobodnom pristupu tržištu rada, koja bi privredi u ovim zemljama omogućila, da kroz značajno olakšane administrativne procedure, zapošljava deficitarne kadrove.
Inicijativa Otvoreni Balkan, kako je navedeno, za sada nije adresirala pitanje slobodnog kretanja kapitala u regionu, dok je liberalizacija kretanja usluga započeta kroz ograničene i pravno neobavezujuće memorandume u oblasti turizma i filma.
Na kraju, jasna i transparentna struktura upravljanja i uspostavljanje funkcionalnog mehanizma za rešavanje žalbi privrede, koji će omogućiti ujednačenu primenu sporazuma u okviru svih potpisnica, ključni su preduslovi da platforme za regionalnu ekonomsku saradnju, poput Otvorenog Balkana daju svoje pune rezultate, pokazalo je istraživanje.
Prema mišljenju privrede, najznačajnije dostignuće inicijative Otvoreni Balkan je rezultat implementacije pojednostavljenja uvozno-izvoznih procedura za trgovinu robom biljnog i životinjskog porekla (uklanjanje inspekcija sa granice, prihvatanje laboratorijskih rezultata i smanjenje taksi i naknada), što je direktno uticalo na skraćenje ukupnog trajanja izvozno-uvoznih procedura i smanjenje troškova trgovinske razmene.
Privreda ovo vidi kao dobar pokazni primer pozitivnih efekata koje uklanjanje trgovinskih barijera može imati i za privredu i potencijalno smanjenje troškova za krajnje potrošače.
Kako je pokazalo istraživanje, među najvažnijim koracima za dalje unapređenje slobodnog kretanja robe u regionu privreda vidi uniformno i dosledno sprovođenje usvojenih sporazuma od strane svih potpisnica kako bi svi izvoznici, u sve tri zemlje, imali pune koristi od ovih sporazuma, kao i proširenje obuhvata ovih sporazuma na sve kategorije roba kojima se trguje i na sve inspekcije – prvenstveno sanitarnu inspekciju.
Rezultati ankete u domenu ograničenja slobodnog kretanja kapitala, ukazali su na potrebu iniciranja novih sporazuma koji će ići ka uklanjanju barijera za prekogranično kretanje kapitala, smanjenju troškova pojedinih transakcija, kao i liberalizaciji finansijskih usluga.
Najveći broj ograničenja proizilazi iz režima deviznog poslovanja u Srbiji, nešto manje u Severnoj Makedoniji, dok u Albaniji nisu prijavljena veća ograničenja.
Uklanjanje ovih ograničenja, i omogućavanje slobode kretanja kapitala u regionu, od velikog je značaja za strane investitore koji planiraju investicije u region, za domaće investitore koji svoje poslovanje žele da šire u regionu, kao i za mikro i mala preduzeća kojima se ovim ograničenjima smanjuje mogućnost pristupa kapitalu kroz moderne fintek platforme, pokazalo je istraživanje.
AmCham Srbija poslovno je udruženje koje okuplja više od 225 američkih, međunarodnih i domaćih kompanija koje su u Srbiju investirale preko četrnaest milijardi evra i koje zapošljavaju preko 100.000 građana Srbije.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.