BEOGRAD – Primenom Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, u Srbiju je od privatnih partnera doneto oko tri milijarde evra investicija u različite oblasti, rečeno je danas na četvrtoj srpskoj konferenciji o javno-privatnom partnerstvu.
Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je da Beograd ima najviše iskustava kada je u pitanju javno-privatno partnerstvo, s obzirom na to da ima 10 ugovora koji se tiču takve vrste partnerstva, što je, dodao je, i prirodno imajući u vidu da je Beograd najveći grad u Srbiji sa 40 odsto bruto domaćeg društvenog proizvoda.
„Mi smo u početku morali da ulazimo u takve vrste aranžmana, ne zato što smo želeli već zato što je bilo reč o velikim projektima za koje nismo imali novac“, rekao je Vesić.
Podsetio je da se kroz proces javno-privatnog partnerstva, između ostalog, realizuje projekat uređenja deponije u Vinči, vredan više od 300 miliona evra.
Naveo je da je kroz taj model uređen i odnos sa privatnim prevoznicima u Beogradu koji su, dodao je, vozili po različitim ugovorima koji često nisu bili precizini.
„Javno-privatno partnerstvo pomoglo nam je da rešimo taj problem u smislu da precziramo prava i obaveze i da se zna ko koliko ulaže u prevoz. U tom smislu, javno-privatno partnerstvo nam je poslužilo da postojeće stanje bolje uredimo i dobijemo bolji kvalitet usluge, a i da sami partneri budu sigurniji“, rekao je Vesić.
Naveo je da se, kako je gradski budžet sve bolji, gradska vlast trudi da ulazi u manja javna-privatna partnerstva i to ona putem kojih može da se dobije bolji kvalitet usluga od privatnog partnera, te dodao da je jedno od takvih partnerstava održavanje podzemnih prolaza.
„Grad bi za to imao novac, ali suština je u nečemu drugom. Podzemne prolaze treba potpuno preurediti, postaviti rampe za invalide, zameniti stepenice, čistiti ih i održavati. Našli smo interes da nađemo partnera koji bi to radio u naše ime jer verujemo da je neki put bolje imati privatnog partnera koji je zainteresovan da održava nešto nego to prepustiti gradskim službama“, rekao je Vesić.
Na sličan način je, dodao je, rađeno i javno-privatno partnerstvo za horizontalnu signalizaciju u prigradskim opštinama.
„Sada imamo javno-privatno partnerstvo za gasne stanice, koje je veoma važno jer će nam omogućiti da u potpunosti pređemo na gas. Ove godine kupujemo 100 novih gasnih autobusa“, rekao je Vesić i podsetio da je prošle godine doneta odluka da se u Beogradu više ne kupi nijedno vozilo koje je ekološki neprihvatljivo.
Prema njegovim rečima, u razmatranju je ideja da se postigne jedna vrsta javno-privatnog partnerstva za naplatu štete prilikom saobraćajnih udesa jer se dešava da se tom prilikom ošteti javna infrastruktura.
Vesić je istakao da su javna-privatna partnerstva korisna jer pomažu da se pruži bolja usluga građanima i da, sa druge strane, to bude jeftinije za lokalnu samoupravu, te istakao da će se sa time nastaviti i ubuduće.
Ove godine se navršava deset godina od usvajanja Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, a izvršni direktor NALED-a Violeta Jovanović kaže da je taj zakon veoma kvalitetan i da je dao dobar okvir za funkcionisanje javno-privatnih partnerstava u Srbiji.
„Pratimo njegovu impelmentaciju prethodnih deset godina. Više smo na tome bili angažovani prvih pet godina, sada nešto manje, ali svakako vidimo napredak koji se ostvaruje iz godine u godinu“, rekla je Jovanović i istakla da partnerstva na beogradskom aerodromu i deponiji u Vinči pokazuju da je Srbija u stanju da privuče ozbiljne ulagače.
Navela je da poslovna partnerstva postaju sve važnija u komunalnoj delatnosti gradova u našoj zemlji, ali da je potrebno više raditi na sticanju potrebnih veština kod pregovarača u manjim lokalnim samoupravama u smislu postizanja što povoljnijih dogovora i uklanjanja nepoverenja u javnosti koje, dodala je, neopravdano prati ugovore o javno-privatnom partnerstvu.
Gradonačenik Bora Aleksandar Milikić rekao je da taj grad ima ugovor o javno-privatnom partnerstvu u oblasti javnog gradskog prevoza i da na godišnjem nivou u narednih 15 godina može da racuna na godišnju uštedu od 60 miliona dinara u odnosu na prethodni period.
Naveo je da slična namera postoji i kada je u pitanju problem toplane u Boru, koja bi u slučaju povoljnog aranžmana radila na gas čime bi se, dodao je, poboljšala i ekološka situacija u gradu što bi omogućilo i vračanje dosadašnjih dugova EPS-
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.