Socijalne karte koje se u Srbiji najavljuju maltene od početka ovog veka su jedini način da se reši pitanje snabdevanja svih socijalno i energetski ugroženih građana, a da cena električne energije više ne bude socijalna kategorija.
Cena energenata bila je dugo socijalna kategorija u Srbiji. Sada je ta uloga prepuštena cenama struje, koja će od 1. decembra poskupeti za 3,9 odsto — u proseku, što je, otprilike, dovoljno za „pokrivanje“ inflacije za period od prethodnog poskupljenja struje.
I posle ovog poskupljenja, struja u Srbiji će za potrošače iz kategorije domaćinstva biti najjeftinija — ne samo u regionu, već i u Evropi, što zapravo znači da se njome i dalje štiti standard građana — umesto da su uvedene socijalne karte, koje bi štitile standard onih koji su socijalno najugroženiji.
Socijalne karte čuvari socijalnog mira
I socijalne karte i ekonomske cene energenata u Srbiji se najavljuju već skoro dve decenije.
Najpre su se iz „paketa“ socijalnih cena energenata izvukli naftni derivati — naravno, posle privatizacije nacionalne naftne kompanije Naftne industrije Srbije. Usledila je i promena državne cenovne politike za gas, jer iako je Javno preduzeće „Srbijagas“ državna kompanija, ovaj energent je uvozni (količinama koje izvadi u Vojvodini raspolaže NIS), pa je država konačno prestala da maloprodajnim cenama, koje su niže od uvoznih, od ovog trgovca pravi gubitaša.
Struja je, međutim, ostala čuvar socijalnog mira. U Elektroprivredu su se i ranije zaklinjali, kao u uzdanicu države i srpske privrede, a to je ostala i danas.
Činjenicu da ni EPS nije bunar bez dna mnogi su ranije, kao i danas, znali. I u sektoru elektroenergetike otvoreno je tržište — za velike potrošače, pa EPS na tržišnim principima ima konkurenciju u trgovini električnom energijom i po komercijalnim ugovorima plasira oko 50 odsto svojih isporuka struje krajnjim kupcima. Ostatak snabdevanja, gde su uglavnom domaćinstva i mali potrošači, spada u kategoriju garantovanog snabdevanja i tu cenu određuje Agencija za energetiku (s tim što se ne sme zanemariti uloga države, koja je vlasnik EPS-a, tako da bez odobrenja vlasti ova kompanija od AERS-a neće ni zatražiti poskupljenje).
Konkurencija EPS-u su trgovci električnom energijom, koji ne propuštaju priliku da se bune zbog toga što svojim cenama ne mogu EPS-u da konkurišu kod velikih potrošača. Mali ih, doduše, i ne zanimaju. A za komercijalno tržište mnogi od trgovaca otvoreno tvrde da nije slobodno, zato što, po njihovom sudu, EPS je monopolista i nastupa sa damping cenama.
Samo polovina struje na tržištu
Stručnjak za energetiku Ljiljana Hadžibabić, koja je godinama radila u EPS-u, a potom i u AERS-u, na ove komentare trgovaca ima jednostavan odgovor:
„Otprilike pola srpskog tržišta električne energije je na tržišnoj ceni, a pola ispod tržišne i ekonomski opravdane cene“.
Kao proizvođaču i prodavcu struje, EPS-u, međutim, baš zbog toga što skoro svaki drugi kilovat čas ne prodaje po tržišnim cenama, ne preostaje profita da ulaže u modernizaciju postojećih i izgradnju novih kapaciteta. A tu je realna opasnost da, ako se ne otpočne sa ozbiljnim ulaganjem u ovu kompaniju, ona prestane da bude konkurentna.
Slikovito rečeno, EPS-u preti opasnost da, poput onog konja iz narodne mudrolije, koga je Ciga učio da ne jede, crkne taman kada ga je naučio (da „ne jede“, odnosno, da se ne modernizuje, ne remontuje i da ne obnavlja kapacitete, za proizvodnju, ali i za prenos električne energije).
„Potrebne su masovnije zamene mernih uređaja (brojila) i razvoj naprednih mernih sistema“, kaže Hadžibabić, ističući da su pametne mreže i pametna brojila preduslov ne samo za to da distributer smanji gubitke u distributivnoj mreži električne energije, već i da se ima tačan uvid u potrošnju svakog potrošača.
To, zapravo, otvara i mogućnost potrošačima da gazduju svojom potrošnjom, koristeći moderne tehnologije. Da, na primer, uz pomoć aplikacija na mobilnom telefonu svakog momenta mogu da provere stanje svoje potrošnje i da provere ko im od trgovaca nudi povoljniju cenu.
Po ugledu na Dansku
Ovo, inače, nije nekakva naučna fantastika. Slični modeli prodaje električne energije već postoje u nekim evropskim zemljama. I to je put kojim i Srbija, pa, dakle, i EPS, treba da ide.
Ali preduslov za to je da Srbija reši, na adekvatan način, snabdevanje energetski ugroženih kupaca.
Kategorija energetski ugroženih kupaca već je ustanovljena. Kao i mehanizam da se iz državnog budžeta „pokriva“ njihova potrošnja struje ili gasa. Tokom prošle godine 76.600 porodica dobilo je umanjenje računa za struju ili gas u vrednosti od 1,22 milijarde dinara. Ali to je tek nešto više od 10 odsto od broja ugroženih domaćinstava i manje od sume novca koji je u budžetu odvojen za energetski ugrožene kupce. Hadžibabić navodi da se u raznim studijama tvrdi da je 550.000 do 600.000 domaćinstava u Srbiji izloženo riziku od energetskog siromaštva.
„Neka se 350.000 može proglasiti siromašnim, da ne može adekvatno zagrejati domove. Dok se njihov status ne reši, pola tržišta električne energije u Srbiji će biti na nerealnoj ceni“, ističe Hadžibabić.
Socijalne karte koje se u Srbiju najavljuju maltene od početka ovog veka su jedini način da se ovo pitanje efikasno reši. Njihovo uvođenje do sada je više puta najavljivano i na volšeban način prolongirano.
Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, izjavio je u aprilu ove godine da očekuje da će sistem socijalnih karata u Srbiji zaživeti 2021. godine.
Uzor Srbiji će, po ministrovim rečima, biti Danska, koja „ima najsavršenije socijalne karte na svetu“.
„Ideja je da se onima kojima je potrebna socijalna pomoć dodeljuje po automatizmu i da sistem sam izračunava, u skladu sa mogućnostima države, koliko bi ta pomoć trebala da iznosi“, rekao je tada Đorđević.
Socijalno ugroženima, od kojih je gro i energetski ugrožen, ovaj model bi svakako doneo mogućnost da od države dobiju podršku bez komplikovane i za njih često preskupe papirologije. Pri tome, ako se te socijalne karte urade kako valja, neće više moći da se švercuju oni koji zapravo kriju svoje bogatstvo.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.