BEOGRAD – Ključ za održivo finansiranje i zelenu tranziciju u Srbiji su ESG kriterijumi, po kojima će i srednja preduzeća od 2026. godine izdavati obavezne nefinansijske izveštaje o radu u oblasti zaštite životne sredine, društvene odgovornosti i savesno korporativnog upravljenja, jedan je od zaključaka Foruma o društveno odgvornom poslovanju koji je održan danas u Beogradu.
O implementaciji te pravne oblasti (ESG – zaštita životne sredine, socijalna politika i korporativno upravljanje), u skladu sa aktivnostima i trendovima u društveno odgovornom poslovanju govorili su predstavnici domaćih i međunarodnih finansijskih institucija i kompanija, koji su se osvrnuli na rizike, izazove i mogućnosti za održivi rast i razvoj privrede, kao i na usklađivanje poslovanja sa sve zahtevnijim zakonskim okvirom značajnim za pristup tržištu Evropske unije.
Direktor Foruma za društveno odgovorno poslovanje Neven Marinović rekao je da se Srbija što se tiče zakonske regulative usklađuje sa evropskom regulativom, koja je pre nekoliko godina donela direktivu o nefinansijskom izveštavanju.
„Još uvek ne postoje jasni kriterijumi na koji način i kako, i o čemu sve treba da izveste, ali s obzirom da EU upravo sada sprema novi paket zakona regulativa i direktiva koji će definisati šta je to što kompanije moraju da izveste, na koji način to moraju da mere, mislimo da će se to onda vrlo brzo primeniti i kod nas“, rekao je Marinović.
On je dodao da država može da kompanije stimuliše na različite načine da se ponašaju društveno i ekološki odgovorno.
„Na primer pristup finansijama, u nekim zemljama EU kompanije će sve teže i teže moći da se zaduže dobiju razvojni kredit ili razvojnu investiciju, ako nemaju određene kriterijume ili indikatore razvoja. Takođe, kroz zakonodavstvo, Nemačka je nedavno donela Zakon o upravljanju lancem nabavke što znači da je kompanijadužna da prati i da bude odgvorna za ceo svoj lanac nabavke – ako imate nekog dobavljača iz Srbije ne mogu više da kažu ne znamo kakvi su tamo uslovi rada i da li je zagađivač“, objasnio je Marinović.
Već sada i bez regulative EU, dodaje Marinović, srpske kompanije koje izvoze i koje us dobavljači nekim evropskim kompanijama neće da preuzmu rizik, objašnjava Marinović.
Kaže da prvo moraju da prođu neku vrstu provere i da dokažu da imaju određene standarde i u domenu zaposlenih i zaštite životne sredine.
Direktor kompanije A1 za Srbiju i Sloveniju Dejan Turk je rekao da su regulative važne, ali pre svega svest kod ljudi, čiji razvoj, kako je rekao počinje kod roditelja, u školskom sistemu.
„Slovenija je napredna u tom polju, kao i Hrvatska, a Srbija pravi dobre korake prema održivsti, no misim da neće to država da uradi regulativom, moramo mi, svaka kompanija, svaki čovek i svaki državljanin, da radi male stvari koje počinju sa recimo reciklažom“, rekao je Turk.
Ambasador Švajcarske u Srbiji Urs Šmid je istakao da je Švajcarska prva zemlja u internacionalnim naporima da se bliže sarađuje sa privatnim sektorom jer, kako je rekao, kako bi se unapredila ljudska prava, prava radnika, i poboljšali ekološke standardi država mora uključiti privatni sektor.
„Privatni sektor u Srbiji je veoma odgovoran i prepoznao je da primena standarda društveno odgovornog poslovanja iz Zapadne Evrope, utiče na okolinu, ali i da određuje uspeh na tržištu – ukoliko želite da izvozite svoje proizvode u Zapdnu Evropu“, rekao je Šmid.
Što se tiče javnog sektora u Srbiji, Šmid je kazao da postoji jaka saradnja na lokalnom nivou.
„Ja kao Švajcarac vidim neke oblasti u kojima Srbija može da se poboljša kada je reč o zaštiti životne sredine na lokalnom nivou, kao što je tretiranje otpadnih voda i bolji pristup tretiranju otpada, ali trenutno postoje jako dobre inicijative i nadamo se da će sve one biti implementirane“, rekao je ambasador.
Direktorka za održivo poslovanje kompanije Delta Holding Tijana Koprivica ističe da metodologija za izveštavanje koja je data od države nije toliko zahtevna, tako da ljudi mogu vrlo lako da izveste o svom nefinansijskom poslovanju.
„I ja smatram da je dobro da se počne i manje detaljno, a kasnije je usavršiti ili je samo uskladiti sa detaljnijom i zahtevnijom GRI metodologijom“, rekla je Koprivica.
Od prošle godine obavezu izdavanja nefinansijskih računa o poslovanju u Srbiji imaju velike kompanije koje zapošljavaju više od 500 ljudi, a ona se od 2026. uvodi i za srednja preduzeća.
U okviru događaja dodeljena su i priznanja „Šampioni održivosti’’ za najbolje projekte, kompanijama koje su u svoje poslovanje i strategije održivosti uključile ciljeve održivog razvoja.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.