BEOGRAD – Iako je ogromno kinesko tržište otvoreno za srpska preduzeća, posebno grad i luka Ningbo, koje je Kina odredila za „centralno mesto kompanija“ u okviru projekta „16+1“, srpski privrednici nemaju dovoljno informacija „kojim putem“ da stignu do Kine i započnu svoj biznis.
Grad i luka Ningbo je najveća luka po količini pretovarene robe na svetu koja se prostire na 5,5 miliona kvadrata, a u okviru „Ningbo community“ centra nalaze se sajmovi, izložbeno-prodajni paviljoni u kojima posluje oko 15.000 firmi koje se bave uvozom iz čitavog sveta.
Iako preduzeća iz Srbije (koja je deo globalnog kineskog projekta „Jedan pojas – jedan put“) imaju mogućnost da koriste posebne subvencije grada Ningbo i kineske vlade za izvoz svojih proizvoda u Kinu, za sada, potencijal kineskog tržišta ne koriste u dovoljnoj meri.
Direktor prekomorske saradnje Nacionalni paviljon Srbije -Tesla u gradu Ningbo, Nebojša Terzić, predstavio je danas u Privrednoj komori Beograda potencijal za saradnju naših i kineskih privrednika.
Terzić kaže da malo koristimo mogućnosti koje nam se pružaju pa su prezentacije, poput ove današnje u Komori, prilika da se „ljudi bolje organizuju i shvate potencijal tržišta Kine“ i projekta „Jedan pojas-jedan put“.
„Grad Ningbo i komuna daju posebnu pažnju zemljama centralne i istočne Evrope koje pripadaju tom projektu. Za sada, malo koristimo taj potencijal, a u Ningbou postoji sve na jednom mestu, carina, usluga logistike, špedicija, državna kancelarija koja prati rad preduzeća…“, navodi Terzić.
Međutim, ogromno kinesko tržište, nije lako „nahraniti“, pa je zato potrebno ili da se domaći proizvođači udruže kako bi imali dovoljno robe koja može da se izveze u Kinu, ili da se proizvodnja za Kinu standardizuje kako bi Kinezi mogli da od više različitih proizvođača da nabave isti proizvod jednakog kvaliteta.
„Srpska preduzeća imaju puno proizvoda koji bi mogli da budu interesantni za kinesko tržište, međutim, problem je kapacitet proizvodnje“, kaže Šen Hong iz Udruzenja kineskih trgovaca u Srbiji.
Kao primer navodi suhomesnate proizvode, za koje postoji prostor na kineskim rafovima ali je kvalitet neujednačen te je za sada teško zadovoljiti potrebe ovog dalekog tržišta.
Ako i nema velikih proizvođača koji mogu da plasiraju robu u Kinu, kaže, kineski kupci su spremni da pazare robu od manjih firmi ali ta roba mora da bude jednakog kvaliteta.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u periodu januar-septembar ove godine, ukupna spoljnotrgovinska razmena u robi sa NR Kinom iznosila je 1,6 milijardi dolara.
Ukupan izvoz robe u Kinu u periodu januar-septembar ove godine iznosio je svega 67,7 miliona dolara, dok je u istom periodu uvezeno 1,5 milijardi dolara robe.
Kako bi se umanjio ovako veliki spoljnotrgovinski deficit sa Kinom, u gradu Ningbao je „izgrađen“ Paviljon srpske privrede koji se prostire na 1.200 kvadrata.
Srpski privrednici koji posluju u Kini uložili su značajna sredstva u njegovo opremanje kako bi od 8. do 11. juna 2019. godine, u njemu mogao da se održi zajednički nastup preduzeća iz Srbije na Sajmu u Ningbou.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.