BEOGRAD – U uslovima izrazitog pritiska pandemije na smanjenje privredne aktivnosti, Srbija je u prošloj godini uspela da očuva i uveća proizvodnju prerađivačkog sektora, navodi u analizi prerađivačkog sektora Srbije u 2020. ekonomista Ivan Nikolić.
On u tekstu objavljenom u najnovijem broju mesečnika Makroekonomske analize i trendovi (MAT) ukazuje da je dodata vrednost izražena u evrima u ovom sektoru lane, prema preliminarnim rezultatima strukturnih statistika Republičkog zavoda za statistiku, uvećana čak za 7,4 odsto u odnosu na 2019.
Time se ona praktično vratila izrazito uzlaznom trendu rasta koji je uspostavljen od 2015. godine.
“ Dodata vrednost prerađivačke industrije tokom 2019. prvi put je premašila šest milijardi evra. Dodavanjem podataka za 2020. ostvaren je novi prirast od pola milijarde evra, te je ukupna dodata vrednost prerađivačkog sektora sada već na 6.503 miliona evra, što je za 73,3 odsto više nego što je ona iznosila na početku prethodne decenije“, ističe Nikolić.
Ukazuje da je grupisanjem oblasti prerađivačkog sektora prema tehnološkoj složenosti, vidljivo da su, nakon laganog usporavanja u 2019. godini, nosioci uzleta industrijske proizvodnje bile upravo oblasti srednje-visoke i visoke tehnološke složenosti.
Ovo ocenjuje kao dobru vest, s obzirom na činjenicu
da je baš ovaj segment proizvodnje dao ključni doprinos procesu pozitivnog tehnološkog restrukturiranja ukupne industrije od 2015. godine.
Kada je reč o oblastima koja se svrstava u high-teć grupaciju, u njima je lane zabeležen odličan rezultat, jer je dodata vrednost iskazana u evrima u proizvodnji osnovnih farmaceutskih proizvoda uvećana za 13 odsto, a u proizvodnji računara, elektronskih i optičkih proizvoda za 13,5 odsto.
Pritom treba imati na umu da petina celokupnog prirasta dodate vrednosti zajednički posmatrano, high-teć i segmenta srednje-visoke tehnološke složenosti, potiče od ove dve oblasti proizvodnje.
Proizvodnja visoke tehnologije u našoj zemlji je poslednjih godina u ekspanziji, ali Srbija ‘tehnološki preporod’ proizvodnje ipak duguje kompanijama koje posluju u okviru grupacije srednje-visokih tehnologija, ukazuje Nikolić.
To potvrđuju i podaci koji pokazuju da je prosečan međugodišnji rast dodate vrednosti u prethodnoj deceniji u grupaciji niskih tehnologija bio 4,5 odsto, kod srednje-niskih pet odsto, dok se grupacija srednje-visoke tehnološke složenosti uvećavala čak za 11,5 odsto godišnje u proseku.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.