BEOGRAD – Na pitanje da li bi kompaniji Rio Tinto trebalo dati dozvolu za rad na eksploataciji litijuma u okolini Loznice, 59 odsto anketiranih građana reklo je da bi im trebalo dati dozvolu pod određenim uslovima, dok 29 posto smatra da im ne treba dati dozvolu ni pod kojim uslovima, pokazalo je danas predstavljeno istraživanje Demostata na temu „Srbija, Rio Tinto i ekologija“.
Na predstavaljaju rezultata istraživanja, glavni istraživač Demostata Srećko Mihailović rekao je da svaki jedanaesti ispitanik, odnosno njih devet odsto, svoje pozitivno mišljenje o Rio Tintu uslovljava potvrdom predsednika države da su ispunjeni svi ekološki standardi, dok gotovo isto toliko ispitanika, osam odsto, potvrdu o ispunjenosti ekoloških standarda tražilo bi od ekoloških aktivista i nevladinih organizacija.
Mihailović je naveo da je istraživanje sprovedeno na uzorku od 1.200 ispitanika, da je obuhvatilo građane iz cele Srbije, kao i da je ispitivanje rađeno preko telefona.
Na pitanje da li bi trebalo dati dozvolu za rad kompaniji Rio Tinto odgovor je, kaže Mihailović, dalo 88 odsto ispitanika, dok 12 nije dalo odgovor, te navodi da je to veoma visok procenat reakcije građana na projekat Rio Tinta za otvaranje rudnika u blizini Loznice.
Naveo je da su zabrani otvaranja rudnika skloniji oni sa višim stepenom obrazovanja, koji žive u Beogradu i Vojvodini i oni koji imaju manje poverenja u parlament, predsednika i javni servis.
Deo istraživanja bilo je i pitanje da li se u Srbiji više brine o ekonomskoj koristi ili zaštiti životne sredine, a Mihailović kaže da je 83 odsto ispitanika odgovorilo da se u Srbiji više brine za ekonomsku korist bez obzira na ekološku štetu.
Mihailović navodi da je upravo to podatak koji pokazuje da je svest građana o životnoj sredini danas mnogo veća.
Na pitanje da odgovore kako bi to trebalo da bude po njihovom mišljenju, 71 odsto ispitanika je odgovorilo da bi trebalo da se brinemo za zaštitu životne sredine, a 17 odsto je ostalo i dalje pri ekonomskoj koristi.
„Ovaj sukob između ekonomije i ekologije građanstva Srbije razrešava se u korist ekologije, i to je veoma važan nalaz koji treba imati na umu“, rekao je Mihailović.
Redovni profesor FPN u Beogradu Darko Nadić kaže da je Srbija u poslednjih 30 godina propustila šansu koja se zove ekološka tranzicija, dodajući da je imala i političku i ekonomsku tranziciju.
Međutim, danas, ističe on, ekološka pitanja konačno dobijaju politički značaj, postaju politička pitanja i određuju kakva će biti naša budućnost.
Kada je reč o slučaja Rio Tinto, Nadić navodi da je ključan pojam u tom slučaju – litijum, dodajući da za njega kažu da je ruda 21. i 22. veka i da je važan za proizvodnju mobilnih telefona, laptopova…
Objašnjava da u tom slučaju politika i ekonomija nikada nisu bile bliskije, jer ekonomista to posmatra kao profit, a političar kao cenu socijalnog mira, jer, dodaje, svaki političar želi da njegovi građani imaju dovoljno novca, da idu na more, kupuju tehniku…
Nadić dodaje da je Rio Tinto već prisutan u Srbiji, da je radio ispitivanje, sada želi da pređe u drugu fazu da eksploatiše, a da država želi da uzima rudnu rentu i da zaposli ljude.
„Zbog toga pitanje Rio Tinta jeste politički problem koji postoji u Srbiji“, zaključio je Nadić.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.