MINHEN – Korona pandemija i dalje oblikuje ekonomsku situaciju u Nemačkoj, zbog čega su instituti za ekonomska istraživanja IFO iz Minhena i IWH iz Halea smanjili prognozu privrednog rasta zemlje za ovu godinu sa 3,7 na 2,4 posto, a za narednu predviđaju rast od 4,8 procenata.
Ne treba očekivati u kratkom roku potpunu normalizaciju aktivnosti koje zavise od intenzivnih kontakata, a pored toga, uska grla u snabdevanju još uvek ometaju proizvodnju, konstatuje se u danas objavljenom jesenjem izveštaju tih instituta.
Nemačka ekonomija će dostići normalnu iskorišćenost kapaciteta tokom 2022. godine, navodi IFO u saopštenju dostavljenom Tanjugu.
„Nakon što su novi talasi infekcija odložili oporavak tokom 2020/21. godine, bruto domaći proizvod je počeo da beleži znatan rast proletos posle smirivanja epidemije. Međutim, uska grla u snabdevanju intermedijarnim proizvodima sputavaju aktivnost u proizvodnom sektoru“, dodaje se dalje.
Kao rezultat toga, kako se napominje, raste samo industrija usluga fokusirana na privatne potrošače.
Prema proceni instituta, usporavanje oporavaka će se nastaviti tokom zime 2021/22, jer će aktivnosti u sektoru usluga i dalje biti ispod nivoa koji je uobičajen u zimskom periodu, čak i ako nivo infekcija bude nizak. Uz to, aktuelni poremećaji u lancima snabdevanja nastaviće da opterećuju proizvodnu industriju.
Za narednu godinu, instituti pretpostavljaju da će se negativni efekti pandemije i uskih grla u snabdevanju postepeno prevazići, te da će se, shodno tome, ponovo uspostaviti normalno korišćenje kapaciteta.
„Sve u svemu, predviđa se da će BDP porasti za 2,4 posto 2021. godine i za 4,8 odsto 2022”, kaže Oliver Holtemoler, potpredsednik Instituta za ekonomska istraživanja u Haleu.
Instituti procenjuju da će inflacija u Nemačkoj porasti za 3,0 procenta u tekućoj godini i za 2,5 posto u 2022. Deficit budžeta će se, smatraju, verovatno smanjiti sa 4,9 posto BDP-a u ovoj godini na 2,1 procenta narednoj.
S obzirom na snažno povećanje nominalnog BDP-a, očekuju da će udeo državnog duga u BDP-u pasti sa 71 odsto u 2021. na 67 procenata dogodine.
Ekonomske posledice korona krize će se postepeno prevazići s povratkom na normalan nivo korišćenja kapaciteta.
„Međutim, izazovi klimatskih promena i nazirući niži ekonomski rast u budućnosti zbog smanjenja radne snage redukovaće mogućnosti potrošnje“, rekao je Holtemoler.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.