BEOGRAD – Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave potpisalo je danas sa Evropskom investicionom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) ugovor o nastavku projekta „Podrška reformi inspekcija kroz uspostavu Jedinice za podršku rada Koordinacionoj komisiji“, vrednog 300.000 evra.
Reč je o dvogodišnjem ugovoru koji su potpisali ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić, direktorka EBRD za zapadni Balkan Žužana Hargitaj i izvršna direktorka Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Violeta Jovanović, a potpisnici su istakli da će novac biti uložen u razvoj elektronskog sistema „e-inspektor“, čija se puna implementacija očekuje do maja sledeće godine.
Ružić je istakao da je oblast inspekcijskog nadzora značajni deo sveobuhvatne reforme javne uprave, koja za Srbiju, kaže on, predstavlja jedan od tri najvažnijih stubova na polju naših evropskih integracija.
„Današnje potpisivanje ugovora samo govori o tome koliki je ovo značajno za Vladu, građane, privredu i za naše partnere koji su svih ovih godina, zajedno sa nama, bili uključeni radeći na ovoj reformi“, istakao je Ružić nakon potpisivanja ugovora.
Podsetio je da su na donošenju Izmena i dopuna Zakona o inspekcijskom nadzoru, donetom 2015. godine, a koji je počeo da se primenjuje godinu dana kasnije, bili uključeni svi – sva 41 republička inspekcija, reprezentativna udruženja, predstavnici privrede, državni organi…
„Nakon protoka vremena od skoro tri godine, mislim da smo stekli dovoljno znanja i iskustva da još više unapredimo neke stvari u samom Zakonu“, ukazao je ministar.
Prema njegovim rečima, inspekcije su 2011. godine od strane privrede bile označene kao „kočičar“ i da je to smatralo više od 50 odsto privrednika, dok je, kaže on, već prošle godine taj procenat pao ispod 13 odsto.
Međutim, podvlači ministar, promena svesti o društvenoj ulozi inspektora je nešto što se sporo menja, i kaže da će on kao ministar i predsednik Koordinacione komisije na tome ubuduće insistirati.
„Inspektori vode računa i o tome kakav vazduh dišemo, kakavu vodu pijemo, na šta se troše budžeti naših opština“, ukazao je Ružić i dodao da je Srbija u manjku sa inspektorima, ali i materijalnim resursima koji su njima za rad potrebni, te najavio da će novim Akcionim planom uskoro biti zaposleni mladi inspektori.
Sredstvima iz EBRD-a biće razvijan digitalni sistem inspekcijskog nadzora, a Ružić je rekao da je u petak počeo pilot projekat, koji je za početak obuhvatio tržišnu inspekciju, a koji bi do maja sledeće godine trebalo u sistem „e-inspektor“ da obuhvati i sve ostale inspekcije.
Od novih izmena Zakona o inspekcijskom nadzoru očekuje da će još više unaprediti ambijent u kojem će inspekcija i privreda sarađivati, a ne, kao radnijih godina, „biti u rovovima“.
„Nisu to neprijatelji, to su prijatelji naših građana, društva i zato je važno da taj konstantni dijalog između inspekcija i privrede postoji“, istakao je Ružić.
Hargitaj je navela da EBRD finansijskim sredstvima podržava mnoge reforme Srbije na putu ka EU, ali da je oblast inspekcijskog nadzora odabrala kao jedan ključan aspekt u borbi protiv sive ekonomije.
Ona je ukazala da ekonomija u Srbiji sve više raste, i da zbog ekonomskog rasta velikih kompanija treba paziti da mala i srednja preduzeća da ne upadnu u „sivu zonu“.
Podvukla je da je važno da inspekcije imaju dobre uslove u kojima posluju, a da će nova sredstava EBRD upravo to i omogućiti.
Hargitaj je navela da reforma mora biti održiva, da svi moraju biti uključeni u taj proces i pozdravila dosadašnje rezultate Ministarstva i NALED-a.
Goran Kovačević, potpredsednik Upravnog odbora NALED-a kaže da privreda obično nikada nije zadovoljna zakonima i merama koje se donose, jer, navodi, uvek smatra da to može biti bolje.
„Međutim u slučaju Zakona o inspekcijskom nadzora mislim da smo napravili jedan dobar pomak. Ovaj zakon već smatram revolucionarnim zato što je donet uz veliku saradnju državnih organa, NALED-a, nevladinog sektora i to je bila dobra kombinacija gde su se svi oni koji imaju određene zahteve našli na jednom mestu i formulisali pravo rešenje“, ocenio je Kovačević.
Revolucionaran je, dodaje on, i što je po prvi put zaštito položaj inspekcijskih organa i što ga ih je uveo u privredni sistem kao bitan element pomoći.
Iako je siva ekonomija značajno smanjena, Kovačević ističe da još treba raditi na poboljšanju rada inspektora, jer u Srbiji trenutno ima, navodi, 17 odsto neregistrovanih privrednih subjekata.
Ubuduće, kaže on, treba poboljšati položaj inspekcija i inspektora u smislu da budu adekvatno plaćeni i imaju tehničke uslove da svoj posao obavljaju efiksano.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.