BEOGRAD – Prvi međunarodni sajam vina pod okriljem inicijative Otvoreni Balkan biće održan na Beogradskom sajmu od 1. do 4. septembra a vinski sudija Tomislava Ivanovića rekao je za Tanjug da je Srbija zemlja sa puno potencijala za razvoj vinske industrije i da domaća vina imaju široku harmoniju ukusa koji se traže u svetu.
Naveo je da je u Srbiji trenutno oko 22.000 hektara zasađeno vinogradima, što je mala površina ako se uporedi da je u vreme bivše Jugoslavije pod vinogradima bilo 80.000 hektara zemlje, te zaključio da postoji još dosta prostora da na proplancima i brdima širom zemlje vidimo nove vinograde.
Ivanović je za Tanjug kazao da je sajam „Vajn vižn baj Open Balkan“ dobra prilika da se okupe svi činioci sa vinske scene Balkana na jednom mestu, kako bi se promovisao vinski potencijal i diverzitet regiona.
On je naveo da su učešće na ovaj manifestaciji potvrdile i zemlje koje nisu članice inicijative Otvoreni Balkan.
„Na sajmu vina najveći broj vinarija predstaviće se iz Srbije, Albanije i Sevrene Makedonije, ali biće vinarija iz čitavog regiona Balkana, od Slovenije, Moldavije do Rumunije, a učestvovaće i veliki broj vinarija iz već afirmisanih svetskih regija, koje imaju cilj da na sajmu pronađu potencijalne distributere i uvoznike“, rekao je Ivanović, koji je i urednik sajta vinopedia.rs .
Istakao je da su Srbija, kao i čitav Balkan vekovima prepoznati kao vinarska regija i da zbog povoljnih klimatskih uslova i plodnog tla naša zemlja ima sve predispozicije za razvoj vinarske industrije, koja bi mogla da postane jedna od važnih privrednih grana i doprinese ekonomskom razvoju čitave države i regiona.
Prema rečima Ivanovića, kvalitet vina se određuje na osnovu sklada vinskih sastojaka – količine alkohola, tanina i kompleksnosti aromatskog profila, a domaća vina ispunjavaju harmoniju svetskih standarda.
„Srbija ima tu sreću da se nalazi između Mediterana i centralne Evrope, tako da imamo potencijal da proizvodimo vina vrlo različitih stilova i karaktera. Vina koja dolaze sa juga zemlje iz Vranja i Župe ili niškog kraja su prepuna Sunca, punog ukusa, ekstraktivna, koncentrovana sa više alkohola, dok vina sa severa su eleganta, boja im nije intenzivna, lakše se piju i ne zahtevaju jaču hranu“, objasnio je vinski sudija.
Zaključio je da Srbija ima jako razvijen diverzitet i veliku raznolikost sorti, kako autohtonih, tako i internacionalnih.
Na pitanje sa kojim se vinima Srbija može reprezentativno predstaviti pred stranim gostima, Ivanović je kazao da domaći somelijeri najpre preporučuju autothone sorte, koje se teško nalaze van Balkana, kao što je prokupac, koji se vekovima gaji u našoj zemlji i ima svoj dan na kome se slavi poput svetskih sorti, ili tamjanika koje je lagano, aromatično belo vino.
Što se tiče kvaliteta, Ivanović je rekao da se Srbija ujednačila sa zemljama regiona, nakon zaostaka od jedne decenije zbog sankcija i da je sada jedan od lidera po proizvodnji i kvalitetu vina na Balkanu.
U svetskim okvirima, ocenio je da smo konkurentni i da je Srbija prepoznata kao zemlja puna potencijala za razvoj vinarstva, ali da to još uvek nije na zadaovoljavajućem nivou, te se mora raditi na promociji i marketingu i Srbije i čitave regije u domenu vinske industrije.
„Mislim da će sajam biti dobra prilika da se veliki broj vinskih eksperata, somelijera, uvoznika i distributera iz inostranstva upoznaju sa ponudom čitavog regiona“, zaključio je ekspert.
Na pitanje kako eksperti iz vodećih zemalja vinske industrije reaguju na domaća vina, Ivanović je rekao da oni nemaju velika očekivanja, te reaguju „vrlo iznenađeno“ kada probaju vina iz Srbije.
Smatra da je dobar efekat kada se stranci izenade kvalitetom naših vina, jer se tako podiže lestvica našeg vinarstva i reputacije srpskih vina u svetu.
Istakao je da država i Savez vinara i vinogradara u Srbiji puno ulažu u vinarsku industriju, jer su prepoznali da unapređenje te delatnosti može doprineti privrednom i ekonomskom razvoju zemlje, kao i omogućiti da mladi nađu poslove i ne odlaze iz zemlje.
„Godinama se investira u vinarski sektor, kako uz pomoć subvencija za podizanje novih zasada, tako i za kupovinu vinarske opreme, ali i za promociju na međunarodnim tržištima. Ta podrške ne samo da dolazi od države, već i kroz programe EU za razvoj vinarskog sektora u Srbiji“, naveo je Ivanović i istakao da te mere daju rezultate, jer se broj vinarija sve više uvećava u našoj zemlji.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.