MAJDANPEK – Kompanija Srbija Ziđin koper planira da zaposli u Boru i Majdanpeku još 2.000 radnika, izjavio je danas zamenik generalnog direktora Jian Heyuan.
Ta kompanija je organizovala danas u Majdanpeku javno obraćanje povodom eksploatacije na površinskom kopu „Severni revir“ na planini Starica, na kome je istaknuto da se sve radi u zakonskim okvirima, da su svi radovi prijavljeni i odobreni, kao i da nije pređena granica dozvoljenih seizmičkih potresa.
Na skupu „Otvoreno o radovima na planini Starica“ učestvovali su profesori sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu i Tehničkog fakulteta u Boru, kao i predstavnici Majdanpeka i medija.
Učesnici su istakli da sanacija raspucale stene na Starici mora da se obavi kako ne bi došlo do njenog obrušavanja i ugrožavanja stanovništva, kao i da bi mogla da se nastavi eksploatacija rude.
Jian je rekao novinarima da je koncept kompanije zajednički razvoj, posvećen društvenoj odgovornosti i zelenom rudarstvu.
„Trenutno ova kompanija na teritoriji Bora i Majdanpeka zapošljava oko 6.000 radnika, od čega 80 odsto iz Srbije, a prosečna zarada je veća od 100.000 dinara“, istakao je Jian i naveo da je u planu da se broj radnika poveća na 8.000.
Kaže da je u razvoj društvene zajednice kompanija uložila oko 2,3 miliona dolara, kao i da je u ekologiju zaključno sa 31. decembrom 2021. godine uloženo 152 miliona dolara, od ozelenjavanja površina do rekultivacije zemljišta i drugo.
Zajednički zaključak predstavnika Ziđina i stručnjaka u toj oblasti je da miniranje odnosno radovi na sanaciji planine Starice moraju da se obave u ovoj godini da bi bila obezbeđena sva kritična mesta i nastavila se bezbedna eksploatacija rude.
Kako je rečno, tim radovima se ni na koji način ne ugrožava bezbednost stanovništva, s obzirom da se naselje nalazi na dovoljnoj udaljenosti od kopa.
Diplomirani inženjer rudarstva Stefan Mirković, zamenik rukovodioca površinskog kopa u Rudniku bakra Majdanpek, potvrdio je da se vrši stabilizacija terena rudarskim radovima, kako nestabilne kosine ne bi ugrozile radnike i stanovništvo i dodao da će radovi biti zaršeni do kraja godine.
Profesor Lazar Kričak iz Centra za rudarstvo Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu je istakao da za grad Majdanpek nema nikakve opasnosti od radova na planinini Starica, a profesor Radoje Pantović iz Odeljenja za površinsku eksploataciju ležišta Tehničkog fakulteta u Boru je rekao da je Ziđin uveo šest mernih stanica u okviru sistema za praćenje negativnih pojava kod miniranja, kao i da se je sve u okviru svetskih standarda.
„Tako da seizimičkih potresa praktično nije ni bilo, pošto nije pređena dozvoljena granica, a koja iznosi pet milimetara u sekundi, po svetskim standardima“, naveo je Panović.
Na skupu je istaknuto da su svi radovi prijavljeni i odobreni od nadležnog Ministarstva rudarstva i energetike.
Predsednik opštine Majdanpek Dragan Popović je rekao da je otvoreno 900 radnih mesta od dolaska Ziđina u Bor i Majdanpek i da su sredstva od poreza na zarade u Majdanpeku povećana za gotovo 100 odsto.
„Očekuje se da ove godine samo od Ziđina bude 200 miliona dinara od poreza na zarade“, rekao je Popović.
Predstavnici kompanije su prikazali film o protekle tri godine rada i funkcionisanja kompanije u Majdanpeku i Boru.
Predstavnici Ziđina i struke zajedno sa predstavnicima medijima obišli su tom prilikom „Severni revir“ Rudnika bakra Majdanpek.
Ministarstvo energetike je ranije saopštilo da su miniranja na teritoriji opštine Majdanpek izvršena kako bi se sanirala stenska masa iznad „Pemske Male“, s obzirom na to da postoji pretnja odrona zbog pojave pukotina.
Eko straža je ranije objavila na Fejsbuku da Ziđin, vlasnik borskog i majdanpečkog rudnika, „minira planinu Staricu ispod koje se odmah nalaze stambene zgrade“ i da „ljudi iz zgrada nisu evakuisani“.
Rudarska inspekcija je konstatovala, navelo je ministarstvo, da je neophodna hitna sanacija raspucale stene sa ciljem sprečavanja klizanja i obrušavanja stene.
Svi radovi su prijavljeni ministarstvu i inspekciji, a pre pocetka sanacije, kompanija Zidin koper izvršila je pripremne radove, pribavila potrebne saglasnosti, izradila projekat i prijavila radove.
Takođe, kako bi se zaštitio grad od odronulog materijala koji se pojavljuje tokom miniranja, urađena su i dva zaštitna kanala.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.