BEOGRAD – Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je danas da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1,0 posto.
Nepromenjene su ostale i stopa na depozite na 0,10 posto i kamata na kreditne olakšice na 1,90 procenata, ali je preduzeta prva mera ka pooštravanju monetarnih uslova, pri čemu je prosečna repo stopa na jučerašnjoj reverznoj repo aukciji povećana za 13 baznih poena na 0,24 odsto, saopšteno je iz NBS.
Donoseći ovakve odluke, Izvršni odbor je imao u vidu da je viši nivo inflacije u odnosu na početak godine, kao i u drugim zemljama, u najvećoj meri posledica niske prošlogodišnje baze i faktora na strani ponude, na koje monetarna politika ne može da utiče.
Reč je pre svega o rastu svetskih cena nafte i drugih primarnih proizvoda prethodnih meseci, što je, uz zastoje u globalnim lancima snabdevanja, dovelo do viših troškovnih pritisaka na svetskom i domaćem tržištu. Pored toga, na domaćem tržištu od aprila se beleži i izraženiji rast cena povrća zbog suše, što je uticalo da inflacija u avgustu iznosi 4,3 posto međugodišnje.
Reč je o pritiscima pre svega na strani ponude, na šta upućuju i dalje niska i stabilna bazna inflacija od 1,8 odsto međugodišnje u avgustu, kao i kratkoročna i srednjoročna inflaciona očekivanja, koja se u slučaju finansijskog sektora i privrede nalaze oko centralne vrednosti cilja od 3,0 procenta plus/minus 1,5 posto.
Izvršni odbor NBS očekuje da će se međugodišnja inflacija u narednih nekoliko meseci najverovatnije naći na višem nivou nego u avgustu i, kao u ostalim zemljama u okruženju, iznad gornje granice ciljanog koridora, ali da se sa iščezavanjem efekta ovogodišnjeg rasta svetskih cena primarnih proizvoda i troškovnih pritisaka u proizvodnji i transportu u drugoj polovini naredne godine, očekuje povratak inflacije prvo u ciljni okvir, a zatim i na nivo ispod centralne vrednosti cilja.
Na sednici je konstatovano da je NBS, u skladu sa već najavljenom spremnošću da reaguje i između dva sastanka Izvršnog odbora, započela prilagođavanje monetarnih uslova tekućim i očekivanim monetarnim kretanjima. NBS je u periodu od prethodnog sastanka imala proaktivan pristup i preduzela je nekoliko aktivnosti ka održanju monetarne stabilnosti:
Doneta je odluka da se od oktobra prestane sa organizovanjem aukcija repo kupovine hartija od vrednosti, putem kojih je bankama u prethodnom periodu obezbeđivana dinarska likvidnost na rok od tri meseca po veoma povoljnim uslovima (0,10%).
Dodatno, na jučerašnjoj prvoj reverznoj repo aukciji u oktobru, NBS je povećala prosečnu izvršnu repo stopu za 13 baznih poena, sa prethodnih 0,11 procenata, koliko je u proseku iznosila od početka godine, na 0,25 odsto.
Na ovaj način, efektivno je izvršeno pooštravanje monetarnih uslova, bez promene referentne kamatne stope i koridora kamatnih stopa, a kako je i najavljeno, koristeći na pravi način fleksibilnost u sprovođenju monetarne politike koju domaći monetarni okvir pruža Narodnoj banci Srbije.
Iz centralne banke poručuju da će kao i do sada, nastaviti detaljno i pažljivo da prate celokupna kretanja u domaćem i međunarodnom okruženju, tako da će i u narednom periodu NBS biti spremna da, u slučaju potrebe, nastavi da adekvatno reaguje svim raspoloživim instrumentima monetarne politike, radi održanja monetarne i finansijske stabilnosti.
Na sednici su razmotreni i pokazatelji ekonomske aktivnosti, čije je kretanje u trećem kvartalu, kako je ocenjeno, u skladu s projekcijom NBS o rastu bruto domaćeg proizvoda od 6,5 posto u ovoj godini, pri čemu postoji mogućnost da on bude i veći.
Izvršni odbor očekuje da će na nivou godine najveći doprinos rastu BDP-a poteći od fiksnih investicija i lične potrošnje, ali i od neto izvoza, zahvaljujući bržem rastu izvoza robe i usluga od uvoza.
Kada je reč o privrednom rastu u srednjem roku, podseća se da je NBS nedavno povećala projekciju sa 4,0 procenta na raspon od 4,0 do 5,0 posto, s obzirom na najavljene brojne infrastrukturne projekte i njihove direktne i indirektne efekte na BDP.
Na sednici je konstatovano da kretanja u međunarodnom okruženju još uvek u najvećoj meri zavise od toka pandemije, ali da se ubrzan oporavak svetske privrede ipak nastavlja, zahvaljuujući napretku u vakcinaciji stanovništva i podršci ekonomskih politika vodećih svetskih ekonomija.
Rizici za rast globalne ekonomije su i dalje novi sojevi virusa, kao i povremeni zastoji u lancima snabdevanja i neravnoteže na tržištu rada, jer povećavaju troškove proizvodnje, ističu iz NBS.
Centralna banka na kraju podvlači da će prioritet monetarne politike i dalje biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti, uz podršku što bržem rastu naše privrede i zaposlenosti, daljem rastu izvoznog sektora, kao i povoljnom investicionom ambijentu.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. novembra.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.