BEOGRA – Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od 5,0 posto.
U istoj meri je povećana i stopa na depozitne olakšice – na 4,0 procenta, kao i stopa na kreditne olakšice – na 6,0 odsto, saopšteno je iz NBS.
Donošenjem ovakve odluke, NBS nastavlja da pooštrava monetarne uslove i utiče na ograničavanje sekundarnih efekata rasta cena putem inflacionih očekivanja i time doprinosi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja do kraja perioda projekcije.
Ovo je deveto uzastopno povećanje referentne kamate NBS, s kojim je od aprila ove godine ona povećana za ukupno 400 baznih poena.
Izvršni odbor je ocenio da se ekonomija Srbije i dalje suočava sa znatnim troškovnim pritiscima iz međunarodnog okruženja, iako ima signala njihovog popuštanja. Pritom, nastavak izraženih geopolitičkih tenzija i volatilno kretanje svetskih cena energenata i hrane prethodnih meseci, pod uticajem brojnih faktora na strani ponude i tražnje, upućuju na opreznost monetarne politike NBS, navodi se u saopštenju.
NBS napominje da se očekuje dalje pooštravanje monetarnih politika Evropske centralne banke i Sistema američkih federalnih rezervi u narednom periodu, ali se procenjuje da će tempo povećanja kamatnih stopa usporiti, odnosno da će visina njihovog povećanja na pojedinačnim sastancima biti manja od dosadašnjih.
Odlučujući da postepeno i odmereno pooštrava monetarne uslove na domaćem tržištu, Izvršni odbor NBS je imao u vidu da kretanje inflacije u Srbiji, koja je u oktobru iznosila 15 posto međugodišnje, i dalje u najvećoj meri određuju globalni troškovni pritisci.
Ukupna inflacija ostaće povišena do kraja ove i početkom naredne godine, ali će se nakon toga naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini 2023. i povratak u granice cilja do kraja perioda projekcije, piše u saopštenju centralne banke.
U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta.
Na sednici je konstatovano da je realni međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda Srbije od 1,0 posto u tećem tromesečju neznatno niži od preliminarne procene Republičkog zavoda za statistiku od 1,1 procenat.
Na usporavanje privredne aktivnosti0 uticali su pre svega ovogodišnja suša i znatno lošija poljoprivredna sezona od pretpostavljene, smanjenje eksterne tražnje, kao i nastavak rasta troškova u proizvodnji, koji se pre svega odražava na nižu proizvodnju u građevinarstvu i prerađivačkoj industriji. Zbog niskog vodostaja reka nastavljen je i pad aktivnosti u sektoru energetike. S druge strane, visok rast proizvodnje beleži se u sektoru rudarstva.
Izvršni odbor NBS očekuje da će BDP ostvariti realan rast u rasponu 2,0-3,0 odsto u ovoj i narednoj godini, i da će se ubrzati na 3,5 procenata u 2024, kako budu slabili efekti faktora koji su uticali na nižu eksternu tražnju, kao i usled planirane realizacije investicionih projekata, pre svega u infrastrukturu.
Iz NBS poručuju da će, u zavisnosti od globalne geopolitičke situacije,kretanja ključnih monetarnih i makroekonomskih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu, procenjivati da li ima potrebe za nastavkom zaoštravanja monetarnih uslova i u kom obimu.
Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem privrednom rastu.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 12. januara 2023.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.