BEOGRAD – Zemlje u regionu treba da razvijaju infrastrukturu i bolje se povežu, ali i da više koriste javno – privatna partnerstva i koncesije kao modele finansiranja projekata, kažu regionalni direktori Međunarodne finansijske korporacije (IFC) i EBRD-a Tomas Lubek i Žužana Hargitaji.
Regionalni direktor za Zapadni Balkan IFC, koji je deo Svetske banke, Tomas Lubek je Ekonomskom samitu Srbije na panelu o infrastrukturi i povezivanju naglasio da razvoj infrastrukture omogućava i drugim sektorima ekonomije da se razvijaju i da su zato važne infrastrukturne investicije.
„Sve vaše kompanije moraju da se povežu sa Nemačkom i većim igračima. Poljska je najbolji primer pošto je ta zemllja imala najveći rast nakon tranzicije zato što su se povezali sa Nemačkom“, kazao je Lubek.
On ističe da je Makedonija napravila puteve, ali da kada kamioni dođu do granice sa Srbijom i dalje čekaju pet dana.
„Radimo projekat sa Svetskom bankom kako bismo pokušali da uskladimo neke od propisa oko carine, da ne moraju kamioni toliko da čekaju. Albanija će, takođe, biti deo tog projekta“, ističe Lubek.
Navodi da je koncesija beogradskog aerodroma dobar primer koji treba da slede druge zemlje u regionu Zapadnog Balkana.
Kada je reč o svetu, Lubek kaže da je potrebno 3,7 triliona dolara investicija u puteve, železnicu, telekomunikacije, vodu i slično, kako bi održao stopu rasta od tri odsto do 2035.
„I još trilion da bi pojedine zemlje u razvoju stigle ostale i dostigle ciljeve održivog razvoja. Od tog iznosa dve trećine biće za tržišta u razvoju, 34 odsto u Kini i osam odsto u Indiji“, dodao je Lubek.
Direktorka Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Zapadni Balkan Žužana Hargitaj kaže da je za razvoj infrastrukture na prvom mestu neophodno postojanje transportne strategije koju, kako smatra, ne treba raditi na period od deset godina, pošto je reč o “živom dokumentu” koji stalno treba dorađivati.
Naglašava i da je jedan od modela finansiranja putnih projekata i javno-privatno partnerstvo, za koje je, kako naglašava, potrebna i politička volja.
„To može dobro funkcionisati i to ne samo za aerodrome, luke, već i za puteve“, istakla je Hargitaji.
Generalni direktor PEARL Srbija (Piraeus Europe Asia Rail Logistics) Erik Košuta, kaže da je PEARL deo kineske COSCO grupe koja predstavlja veliki projekat “novog puta svile” i koji je kupovinom Pirejske luke u Grčkoj video savršen ulaz na tržište centralne i istočne Evrope.
„Beograd se nalazi na savršenom mestu, ima dve važne reke, veliki aerodorom, i zbog toga COSCO grupa vidi Srbiju kao jednog od kljucnog aktera u razvoju logističkog centra u region“, kaže Košuta.
To dokazuje i činjenica, dodaje on, da od svih stranih investicija u regionu, 50 odsto njih je investiralo u Srbiju.
Problem ovog regiona je što još uvek više uvozi, nego što izvozi, navodi Košuta i dodaje da je vrednost koju Srbija izveze u Kinu 63 miliona dolara, uz ocenu da je to malo, kao i da ima još mesta za rast.
Smatra da će razvojem e-trgovine Beograd u ovom delu lokacije postajati još važniji, i istakao da COSCO grupa ima odličnu saradnju sa Vladom Srbije za koju kaže da je uložila mnogo da prvuče strane investitore i PEARL kao logističkog administratora.
Analitičarka iz Rumunije Antonia Kolibasanu kaže da razvoj infrastrukture zavisi od razvoja ekonomije, dodajući da se taj razvoj dosta oslanja i na geografski položaj zemlje.
S obzirom da Srbija ima dobar geografski položaj, navodi Kolibasanu, i primećuje da taj dobar položaj imaju u vidu i druge velike sile koje su zainteresovane za ovaj region, a naročito Evorpska unija i da to treba videti kao prednost.
„Brisel pokušava da nagna da zemlje u region sarađuju, jer je to dobra platform za poslovne interese“, navodi Kolibasanu i dodaje da bi ta povezanost tržišta povecala vrednost regiona i povećala dolazak investitora.
Države da bi bile povezanije zato treba da ulažu u putnu, vodnu i energetsku infrastrukturu.
Bivši ministar energetike u Rumuniji Viktor Grigoreski kaže da je energetska efikasnost tema o kojoj se dosta govori u Briselu, jer Evropska unija vidi energetsku efiksnost kao bitan faktor u borbi proitv eneretskog siromaštva i zaštite ugroženih potrošača struje.
Konstatuje da je eneretska efikasnost skupa, te da će zemlje koje imaju razvijeniju digitalizaciju imati lakši pristup, dok će zemlje koje nisu dovoljno ulagale u uštedu energije platiti ogromnu cenu.
Direktor TGI grupe, koja je organizator samita, Simeon Comokos u zaključcima 18. Ekonomskog saveta Srbije na kome su učestvovali ministri, visoki evropski zvaničnici, predstavnici privrede i javne uprave rekao je da će samit naredne godine biti održan 7. i 8. oktobra.
Ocenio je da je ovogodišnja konferencija bila uspešna, kao i da su na skupu razmatrane nove teme – Četvrta industrijska revolucija, siromaštvo i inkluzivni rast.
Medijski partner samita je novinska agencija Tanjug.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.