BEOGRAD – Metoda prerade jadarita posebno je razvijena od strane kompanije Rio Tinto i obavljaće se u modernom, dubokom, podzemnom i digitalno umreženom rudniku, sa inovativnom i održivom procesnom tehnologijom koja je ekološki značajno prihvatljivija od ranije korišćenih, saopšteno je danas iz kompanije Rio Sava Exploration, koja je deo Rio Tinta.
Kompanija je u saopštenju reagovala na, kako ocenjuju, neistine koje se plasiraju u javnosti o tehnologiji prerade rude jadarita i korišćenju sumporne i fluorovodonične kiseline.
Objašnjavaju da ova tehnologija podrazumeva preradu koncentrata jadarita na temperaturi ispod 100 stepeni Celzijusa, što je temperatura ključanja vode a što znači da se jadarit neće tretirati sumpornom kiselinom na temperaturi od 250 stepeni, kakav je slučaj sa drugim rudama litijuma u svetu.
Ističu da je rastvaranje rude jadarita na temperaturi nižoj od 100 stepeni omogućeno karakteristikama same rude i procesom koji su osmislili inženjeri Rio Tinta, a ne korišćenjem fluorovodonične kiseline kako navode pojedini stručnjaci u medijima.
„Fluorovodonična kiselina se uopšte neće koristiti u procesu prerade jadarita“, podvlače iz Rio Sava Exploration.
Naglašavaju i da je ovde reč o dubokom podzemnom rudniku koji ima mnogo manji uticaj na životnu sredinu i ljude, dok su svi drugi rudnici litijuma na svetu površinski.
Dakle, nema reči o velikom otvorenom kopu, kako se to povremeno može čuti, ističe se u saopštenju.
Objašnjavajući kako izgleda proces prerade jadarita iz Rio Sava Exploration navode da je priprema rude za dalju preradu prvi korak, tokom koga se u procesu dobijanja koncentrata od rude jadarita odbacuje jalovi materijal, glina, karbonati, drobljenjem i mokrim klasiranjem.
Koncentrat jadarita odlazi na dalju preradu, gde se reakcijom sa određenim agensima rastvara, nakon čega se proizvodi dalje dobijaju odvajanjem u procesu kristalizacije i taloženjem.
Nakon prevođenja rude u koncentrat, čime se povećava nivo korisnih materija potrebnih za efikasnu preradu, koncentrat će ići u industrijsko postrojenje.
Navodi se da se koncentrat često prodaje i kao takav, ali je novi trend vertikalna integracija i svi novi projekti u svetu će imati i postrojenje za preradu iz koga će izlaziti finalni proizvodi, litijum karbonat kvaliteta za izradu baterija za električna vozila, borna kiselina i sodijum sulfat.
Ključno je, ističe se, da će finalni proizvod ove kompanije biti onog kvaliteta koji je potreban za proizvodnju baterija, dakle neće biti potrebe za dodatnom preradom.
Iz kompanije ističu da se koncentrat rude neće agresivno tretirati sumpornom kiselinom, ona se dodaje u fazi digestije da se održi pH3, a temperatura procesa je ispod 100 stepeni, što je temperatura na kojoj je kiselina stabilna.
To je razlog što se u ovom postupku ne stvara zasićena vodena para koja sadrži tragove sumporne kiseline, što je potvrđeno i pilot testiranjima i brojnim proverama sigurnosti i higijene u radnoj okolini.
Ukratko, nema reči niti o isparavanju sumporne kiseline “same od sebe”, niti će iz nje izlaziti para koja će “pržiti sve okolo”.
“ Iako ćemo imati ugrađene najmodernije filtere, činjenica je da bi naš proces koji koristi sumpornu kiselinu radio u okvirima zakonskih normi čak i bez prisustva filtera. Sumporna kiselina je inače jedna od najzastupljenijih industrijskih sirovina na svetu, i baza modernog hemijskog sektora“, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da je reč o važnoj i poznatoj hemikaliji čije upravljanje je osvojeno, bezbedno i potvrđeno na hiljadama primera.
Tako se u Hamburgu praktično u centru grada na reci Elbi, nalazi ogromna topionica bakra koja proizvodi blizu milion tona sumporne kiseline godišnje. U lučkim tankovima uvek je smešteno do 100.000 tona kiseline, dok će se u projektu „Jadar“ raditi o deset puta manjim količinama, saopštavaju iz Rio Sava Exploration.
Navode da je ruda izuzetno alkalna tako da je i otpad koji izlazi iz digestije, i čitavog procesa visokog pH pa u skladu s tim, neće biti nikakvog kiselog otpada.
Navodeći zašto je ova tehnologija jedinstvena ističu da je većina glavnih tehnoloških operacija u procesu prerade jadarita uobičajena za hidrometalurška postrojenja za obradu.
Međutim, jedinstvenost se ogleda u tome što su već dobro poznati tehnološki procesi integrisani u jedan, kako bi se proizvela tri finalna proizvoda borna kiselina, litijum karbonat i natrijum sulfat.
„Jedinstvenost jadarita je dakle zahtevala da se ti već poznati koraci prilagode našoj rudi i tako omoguće efikasnu i pouzdanu preradu. Ovaj proces je donekle sličan procesu prerade spodumena koji je najčešći oblik pojave litijuma u svetu, međutim ono što je kod jadarita jedinstveno i specifično jeste to što nije potrebno prženje rude a ono se kod spodumena odvija na temperaturi većoj od 1.100 stepeni Celzijusa“, navodi se u saopštenju.
Sam proces prerade je, naglašavaju, razvijan i testiran u periodu od četiri godine u pilot postrojenju u Australiji i proveren od strane pet nezavisnih revizionih komisija predvođenih eminentnim međunarodnim stručnjacima iz različitih oblasti.
“ Naša tehnologija prerade je do detalja opisana u javnoj patentnoj prijavi, a shema i opisi su objavljeni u našim brošurama. Imajući to u vidu, potpuno je neshvatljivo da i dalje ima stručnjaka koji tvrde da kompanija nema „idejno rešenje“ za tehnologiju“, zaključuju iz Rio Sava Exploration.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.