BEOGRAD – Dalji razvoj trgovinske saradnje između Srbije i Ruske federacije u sektoru poljoprivrede i prehrambene industrije kroz smanjenje birokratije i povećanje izvoza, kao i mogućnost zajedničkih ulaganja na teritoriji Srbije za izvoz na treća tržišta, teme su dvodnevne konferencije o agrobiznisu koja se uz učesće privrednika obe zemlje održava u Beogradu.
Ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Branislav Nedimović rekao je da Srbija izveze u Rusiju u ovom sektoru robe za 280 miliona dolara, a uveze robu vrednu 70 dolara i da je poslednjih godinu dana izvoz uvećan za osam odsto, te da nisu opravdane primedbe da je došlo do pada izvoza.
„To je dosta ozbiljna razlika, i u ovom sektoru mi dominiramo, ali gledaćemo da ruskim kolegama pomognemo – jer nema dobre trgovine ako nije donekle izbalansirana“, rekao je ministar.
Dodao je da su na spisku roba koje su ruske kompanije predložile za izvoz u Srbiju uglavnom stočna hrane, aditivi za stočnu hranu, živinsko meso i veštačka đubriva.
„Sve te stvari moramo da utvrdimo da li su sertifikovane, da izdamo sertifikate, i kasnije oni mogu na prostoru Srbije da pronađu svoje partnere“, rekao je Nedimović.
U ovom trenutku Srbija najviše u Rusiju izvozi jabuke, nektarine, dosta je zamrznutog povrća, a ministar očekuje da će posle izmene sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom krenuti i izvoz voćne rakije, a uz dosadašni izvoz belog sira biće i izvoza ovčijeg i kozjeg sira u neograničenim količinima.
„Postoje neki izazovi u budućnosti, pre svega oko izvoza jabuke, ali i njih ćemo prevazići“, rekao je Nedimović.
On je dodao da će nedavno potpisani sporazum o fitosanitarnim uslovima doprineti liberalizaciji uslova za izvoz u Rusiju.
„Sada ćemo liberalizovati uslove, i doćiće do korekcije uredbe, a sa druge strane mi smo deo jedinstvenog elektronskog sistema za slanje pošiljki i sve što se u Srbiji fitosanitarno pregleda biće istovetno kao da je ruski kolega pregledao – to je rezultat fitosanitarnog sporazuma“, objasnio je ministar i izrazio očekivanje da će u budućnosti bit manje birokratije, manje troškova, a više izvoza.
U ovom trenutku voće iz Srbije u Rusiju izvozi 130 firmi a povrće više od 20 kompanija, podsetio je ministar.
Trgovinski predstavnik Ruske federacije u Srbiji Andrej Hripunov ocenio je da je dobro da raste obim robne razmene i da se razvija klasična trgovina a predložio da se nivo saradnje podigne kroz zajednička preduzeća koja će izvoziti na treća tržišta.
„U Srbiji postoji 13 posebnih ekonomskih zona gde postoje povlastice u okviru oporezivanja i drugih stvari, a znamo da Srbiji osim sa Rusijom ima slobodnu trgovinu i nula carine sa EU, sa Turskom i nekim drugim zemljama – pa je tržište mnogo veće od 180 miliona ljudi gde bi mogli da plasiramo proizvode i to moramo da iskoristimo“, rekao je Hripunov.
Kao šansu on je pomenuo zajedničku proizvodnju u Srbiji semenskih materijala za poljoprivrivredu kao i poljoprivredne mehanizacije, konzervisane hrane, prerada hrane, i dodao da bi to bio veliki doprinos otvaranju novih radnih mesta i osvajanju novih tržišta.
„Ako je roba konkurenta, ima kvalitet i cenu, a proizvodi se u Srbiji zašto ne bi bila dobrodošla u EU“, ogovorio je on pitanjem na interesovanje kako bi na takvu ideju reagovala EU.
Hripunov je kao primer naveo Gorenje i italijanske firme koje proizvode u Srbiji a prodaju u Rusiji, i zapitao se: „Zašto oni mogu, a mi ne možemo?“
Konferencija o razvoju agrobiznisa kruna je trogodišnje saradnje Srbije i Rusije kroz projekat koji je podržala specijalizovane agencije za razvoj UN (UNDP).
Zamenik stalne predstavnice UNDP u Srbiji Anas Karman izrazio je zadovoljstvo što je na ovaj način dodatno ojačao srpski sektor poljoprivrede.
„Tokom ovog projekta učešćem na međunarodnim događajima 50 srpskih kompanija dobilo je podršku da proširi svoje mreže prodaje što je rezultiralo zaključenim izvoznim ugovorima u prošloj godini vrednim skoro 46 miliona evra“, rekao je Karman i dodao da je osam kompanije je tokom projekta certifikovano za međunarodne standarde kontrole.
Kako je najavio UNDP će u budućnosti insistirati na saradnji sa kvalifikovanim i obrazovanim mladim ljudima koji žele da primene nova dostignuća u poljoprivredi i da ostanu na svojoj zemlji.
„Tako bi se kroz dalji razvoj ruralnog sektora sprečile negativne migracije prema gradovima a to bi doprinelo razvoju ekonomske situacije u Srbiji“, rekao je Karman.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.