BEOGRAD – Za veći i održiv privredni rast potrebno je da se u potpunosti sprovedu strukturne reforme predviđene sadašnjim programom koji Srbija ima sa Međunarodnim monetarnim fondom, mišljenja je Sebastijan Sosa, šef Kancelarije MMF-a u Beogradu.
„To uključuje reformu javne uprave, restrukturisanje državnih komunalnih preduzeća, kompanija i finansijskih institucija. Neophodni su reformski napori kako bi se osigurala kontinuirana poboljšanja nivoa prihoda, ali i bolji životni standard“, kaže Sosa.
Ističe da Instrument koordinacije politika (PCI) ima za cilj održanje makroekonomske i finansijske stabilnosti i unapređenje ambiciozne agende strukturnih i institucionalnih reformi za podsticanje brzog i inkluzivnog rasta.
„Sve to za rezultat treba da ima otvaranje novih radnih mesta i poboljšanje životnog standarda u Srbiji“, objašnjava Sosa u razgovoru za novi broj Magazina biznis..
Prema njegovim rečima, reforme koje predviđa PCI su usmerene na suzbijanje velike sive ekonomije, na dalje povećanje udela radno sposobnog stanovništva na tržištu radne snage, ali i na preoblikovanje uloge države.
Uloga države mora da se menja u svemu – od direktnog učešća u privredi do podržavanja pune tržišne ekonomije, napominje Sebastijan Sosa.
Kaže da je uslov da bord direktora MMF-a odobri Srbiji prvu reviziju nefinansijskog aranžmana iz predostrožnosti usvajanje budžeta za 2019. u skladu sa ciljevima i parametrima dogovorenim u okviru aranžmana
„Fiskalni deficit sledeće godine biće na nivou od 0,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što podrazumeva i dalji pad javnog duga. To će sačuvati fiskalnu disciplinu i istovremeno ostaviti fiskalni prostor za podsticanje rasta“, ocenjuje šef Kancelarije MMF-a u Srbiji.
Rast se, kako primećuje, može podstaći povećanjem javnih investicija i umerenim smanjenjem poreskog opterećenja rada.
„Završetak reformi zapošljavanja i sistema plata biće od ključne važnosti za poboljšanje efikasnosti javnih usluga, ali i za ograničavanje tekućih troškova. Nažalost, primena novog sistema plata je odložena, ali vlasti i dalje ostaju posvećene da to učine naredne godine. To bi trebalo da se uradi na vreme kako bi izmene mogle da važe za 2020. godinu“, dodaje Sosa.
Kada je reč o povećanju penzija tokom sledeće godine, naglašava da je fiskalna pozicija značajno poboljšana u poslednje tri godine, stvarajući tako veći prostor za povećanje penzija koja su već uključena u budžet za 2019. godinu.
„S obzirom na to da su tokom 2018. godine postignuti bolji rezultati od očekivanih, Vlada je odlučila da se ovo povećanje dogodi već u oktobru ove, umesto u januaru sledeće godine. Smatramo da buduća povećanja penzija ne bi trebalo određivati na ad hoc način, već na osnovu sistemskog pravila. Prema tome, sledeće godine bi trebalo uvesti novo pravilo indeksiranja za penzije prema kome će se penzije povećavati od 2020. godine nadalje“.
Komentarišući restrukturisanje velikih javnih preduzeća, naglašava da privatizacija RTB Bora i PKB-a predstavlja važne korake u rešavanju državnih preduzeća, te da se čekaju važne odluke i kada je reč o privatizaciji Komercijalne banke i Petrohemije.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.