BEOGRAD – Srbija je dostigla pretkrizni nivo ekonomske aktivnosti pre mnogih svetskih ekonomija – već u prvom tromesečju ove godine, što je jedno tromesečje ranije nego što smo očekivali, izjavila je danas guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković na otvaranju 28. Kopaonik biznis foruma.
„Takvom rastu, pored odličnih kretanja u građevinarstvu, doprineo je i dobar rast industrije i robnog izvoza. Sve su to potvrde da smo, sa svim što smo radili i uradili, sačuvali osnove za održiv rast i u narednom periodu“, rekla je Tabakovićeva u video obraćanju učesnicima foruma.
Istakla je da su rezultati u Srbiji vrlo brzo potvrdili da su mere države u borbi protiv pandemije virusa korona bile i adekvatne i pravovremene.
„U mnogim oblastima ekonomije Srbija je već tokom trećeg tromesečja prošle godine nadmašila pretkrizni nivo – u industriji i trgovini na malo u avgustu, a kod robnog izvoza u septembru. Industrija se od maja oporavljala brže od naših očekivanja, uz rast od 0,4 odstou 2020“, rekal je Tabakovićeva.
U Srbiji je, kako je istkla, sačuvano i tržište rada, s rastom zaposlenosti i rastom zarada, što pokazuje i podatak da je u martu ove godine formalna zaposlenost bila veća za više od 72.000 ljudi.
„Da nismo odmah doneli brojne mere, a zatim nastavili da reagujemo dodatnim merama, pad ekonomske aktivnosti u 2020. godini iznosio bi najmanje šest odsto, dok bi oporavak i povratak bruto domaćeg proizvoda na pretkrizni nivo trajao i nekoliko godina. To bi značilo izgubljene milijarde evra, izgubljena radna mesta i narušavanje stabilnosti. Cena nereagovanja bi bila previsoka“, istakla je guvernerka.
Rekla je da ni pandemija nije promenila činjenicu da je stabilnost ključan preduslov za održivost rasta i za sve teme iz agende KBF-a: od infrastrukture i investicija do digitalne ekonomije i kreativne industrije.
Naglasila je da je Srbija u ovu krizu ušla mnogo spremnija i otpornija nego što je to bio slučaj 2008. godine.
„U periodu pre krize gradili smo mehanizme odbrane i sigurnosti za brze i jake reakcije, ali smo to radili i tokom krize. Bruto devizne rezerve na nivou od 14 milijardi evra na kraju aprila ove godine više su za preko 600 miliona evra nego na kraju 2019. godine“, navela je Tabakovićeva.
Rekla je da u 2021. očekuju i dvocifrenu stopu rasta robnog izvoza Srbije, koji je prošle godine u praksi prošao test otpornosti.
„Tome će doprineti kako faktori na strani ponude, odnosno dalji rast investicija u izvozno orijentisane sektore, tako i oporavak eksterne tražnje, uz očekivani uspešan proces vakcinacije širom sveta. Uspešna vakcinacija trebalo bi da doprinese i stvaranju uslova za oporavak usluga, pre svega turističkih i transportnih“, rekla je Tabakovićeva.
U Srbiji je u prvom tromesečju ove godine ostvaren suficit na tekućem računu platnog bilansa od blizu 160 miliona evra, koji je rezultat popravljanja svih njegovih komponenata, najviše u delu robne razmene, uz međugodišnji rast izvoza od 16,6 odsto i smanjenje uvoza od 0,2 odsto, dodala je guvernerka.
Navela je i da je NBS u Izveštaju o inflaciji iz februara dala kompozitni pokazatelj fiskalne održivosti za Srbiju i ocenila da dodatne mere koje su tada bile najavljene, a nakon toga i usvojene, ne narušavaju održivost javnih finansija.
„Naprotiv. Na osnovu dekompozicije faktora koji uticu na kretanje učešća javnog duga u BDP-u, ocenili smo da će ključnu ulogu u dinamici ovog pokazatelja imati dinamičan privredni rast i povoljni uslovi finansiranja, što će obezbediti da se učešće javnog duga u BDP ove godine kreće oko 60 odsto, a u srednjem roku i njegov kontinuiran pad“, istakla je guvernerka.
Projekcija NBS bazne inflacije ukazuje na to da će i u narednom periodu inflacija ostati niska i stabilna, uz sledeće pretpostavke: relativno stabilan kurs, usidrena inflaciona očekivanja, umeren rast plata i niska inflacija u zoni evra.
Kaže da je prilikom emisije dolarske desetogodišnje evroobveznice u novembru 2020, uz istovremenu realizaciju deviznog hedžinga, Srbija postigla cenu finansiranja od 1,066 odsto, najnižu koju je ikada ostvarila na međunarodnom finansijskom tržištu.
„Prema oceni rejting agencija, za prelazak u zonu investicionog kreditnog rejtinga trebaju nam kontinuitet politika, dalji rast izvoza i deviznih rezervi, nastavak priliva stranih direktnih investicija i održive javne finansije. Sve je ‘na liniji’ naših srednjoročnih projekcija, zbog čega ocenjujemo da će investicioni rejting Srbija imati u relativno kratkom periodu“, navela je Jorgovanka Tabaković.
Pred Srbijom je, dodaje, i rad na Zelenoj agendi.
„Za NBS mogu da obećam da nećemo dozvoliti da aktivnosti centralne banke budu osnov za greenwashing, kojim se sredstva namenjena ekološkim projektima koriste za druge namene“, istakla je guvernerka NBS.
Ukazala je da više od dve i po godine korisnici platnih usluga u Srbiji mogu brzo, sigurno i lako, u bilo koje vreme, s bilo kog mesta, da izvrše instant plaćanja.
To je moguće, dodaje, zahvaljujući najsavremenijoj tehnologiji IPS NBS sistema, u kojem je od oktobra 2018. godine izvršeno oko 47 miliona transakcija, ukupne vrednosti oko 445 milijardi dinara.
Prema njenim rečima, danas su dostupna i instant plaćanja na fizičkim i na internet prodajnim mestima trgovaca, a nekoliko internet trgovaca omogućilo je instant plaćanje u svojim veb-prodavnicama.
Korisnici finansijskih usluga u Srbiji, među prvima u Evropi, mogu da zaključuju i finansijske ugovore na daljinu.
Prošle godine zaključeno je za oko 62 odsto više ugovora na daljinu nego u 2019. godini, a raste i broj ugovora koji su zaključeni uz korišćenje video-identifikacije korisnika.
„Nastavljamo borbu za svako radno mesto, za lakši život i poslovanje, za bolju budućnost naše dece. I zbog svega toga sam sigurna da će u Srbiji svi uraditi sve, a najpre predsednik (Aleksandar) Vučić, da rast ove godine nadmaši sve naše procene. U ime NBS, mogu da obećam da ćemo raditi kao i do sada, čuvajući stabilnost, monetarnu i finansijsku“, poručila je Jorgovanka Tabaković.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.