BEOGRAD – Srbija je u prethodnih nekoliko godina prepoznata kao dobra investicija za rudarstvo, rekli su danas predstavnici stranih i domaćih kompanija na 8.međunarodnoj konferenciji o mineralnim resursima u Srbiji.
„Region Balkana i Srbija su poslednjih godina prepoznati u oblasti rudarstva. Puno kompanija tu pokušava da nađe svoje mesto i razvije projekte“, rekao je regionalni direktor za Južnu Evropu australijske kompanije Wood Branislav Grbović.
Grbović je rekao Tanjugu da postoje veliki potencijali za realizaciju rudarskih projekata u Srbiji i da za to postoje veliki potencijali.
Kaže da od 1993. godine nije bilo rudarskih projekata u Srbiji i da su verovatno neke ‘veštine’ u toj oblasti nestale ili treba da se probude.
Napominje da sada u Srbiji ima značajnih projekata u kojima su učestvovali izradom studija, poput projekta Timok za nalazište Čukaru Peki kod Bora i projekta Jadar kod Loznice.
„Želimo da pomognemo domaćim firmama da razviju kapacitete, kao i da učestvuju u projektima u inostranstvu, na raspolaganju smo“, dodao je on.
Kaže da je kompanija Wood jedna od najvećih inženjerskih kompanija u svetu u oblasti rudarstva, sa više od 60.000 radnika, da radi širom sveta i već 16 godina u Balkanskom regionu.
„U regionu radimo u Bugarskoj, Srbiji, Makedoniji i Turskoj, veliki broj studija smo uradili i nekoliko projekata. Trenutno imamo projekat izgradnje rudnika zlata u Bugarskoj, koji je prvi grinfild projekat te vrste u Evropi u prethodnih 25 do 30 godina“, naveo je Grbović.
Janko Nikolić iz BDK Advokati je istakao da je Srbija od 1995. godine, kada je po prvi put prepoznato pravo privatnih kompanija da imaju pravo nad rudarskim resursima, napravila veliki iskorak.
„Posebno kada je reč o Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima iz 2015, koji je moderan i napredan zakon. Svakako je u kategoriji naprednijih zakona u Evropi. To je već prepoznato u svetu na odgovarajućim listima za rangiranje jurisdikacija“, rekao je Nikolić Tanjugu.
Prodajni direktor za region Jugoistočne Evrope u kompaniji FLSMIDTH Ivan Jovanović kazao je da je proveo puno vremena po rudnicima širom sveta i da može da kaže da se trenutno u Srbiji ugrađuje najkvalitetnija oprema koja može da se nađe u Evropi.
„Taj trend je uspostavio EPS“, rekao je Jovanović Tanjugu, dodajući da će učestvovati i na uvođenju digitalnog rudarstva u Srbiji.
Navodi da su u Srbiji prisutni već šest godina i da uspešno posluju sa EPS-om na polju rudarske prozvodnje, opreme i mašina, do sada smo imali tri velika zajednička projekta u vrednosti preko 50 miliona evra, gde su primenjene najnovije tehnologije u oblasti rudarstva.
„Imaćemo u Beogradu predstavništvo za Jugoistočnu Evropu, jer smatramo da je Beograd centar u tom regionu. Takođe, veliki projekti se očekuju u rudarstvu u Srbiji“, najavio je on.
Potpredsednik za održivi razvoj u kompaniji Dundee Precious Metals, Nikolaj Hristov, kaže da se bave istraživanjima i realizacijom projekata širom sveta.
„Rudarska industrija u Srbiji ima puno potencijala, ima stabilno zakonodavstvo i jurisdikciju, pragmatičan pristup i pokriva Tetijanski geološki pojas, a to je ono što tražimo širom sveta kada biramo lokacije za investiranje“, rekao je Hristov Tanjugu.
Navodi da se ta rudarska kompanija bavi istraživanjem i realizacijom projekata širom Srbije, kao i da su u Bugarskoj ranije transformisali jedan rudnik koji je sada među najmodernijim u svetu.
Dodao je da u Srbiji učestvuju u više projekata, na primer, projektu Timok na istraživanju zlata.
Potpredsednik i generalni direktor za Bugarsku u kompaniji Dundee Precious Metals, Ilija Garkov, rekao je da ta kompanija istražuje u Srbiji od 2005. godine i da se konstantno analiziraju i unapređuju poslovni procesi.
Govoreći o najznačajnijim poslovima, on je kazao da u Čelopeču imaju više od 50 godina rudarske aktivnosti.
Takođe, u Krumovgradu gde nije bilo nikakve infrastrukture i veština, postojao je nizak nivo industrijskih veština i velika nezaposlenost.
Garkov ističe da ta kompanija stalno uvodi novu tehnologuju kako bi išla u pravcu pravcu digitalizacije.
Menadžer divizije u austrijskoj kompaniji OSTU STETTIN, Gerhard Bruger, izjavio je Tanjugu da su angažovani na velikom projektu Čukaru Peki i da će to biti najveći posao za tu kompaniju u poslednjih više od 20 godina.
„Kompanija postoji više od 100 godina i bavi se uglavnom rudarstvom i podzemnom eksploatacijom u Austriji i inostranstvu. Danas je u sastavu HABAU grupe. Naš slogan je ‘Gradimo sve – konstrukcije su neograničene'“, rekao je Bruger.
Ističe da nikada nisu izgubili vezu sa Srbijom i da će na projektu Čukaru Peki primeniti najviše tehničke standarde za bezbednosti, ekspertizu, opremu i i drugo.
Očekuje da će ta kompanija biti angaožovana i na drugim projektima u Srbiji.
Džulijan Denvers, potpredsednik prodaje i marketinga u kompaniji Carmeuse, kazao je da Srbija ima neverovatne mogućnosti za razvoj rudarstva i privrede zasnovane na proizvodnji čelika, obojenih metala, razvoju građevinarstva i izgradnji puteva.
Kaže da su na konferenciji videli da se u Srbiji povećava proizvodnja bakra i da će se raditi na proizvodnji litijuma, koji će biti važan u budućnistu za doba električnih vozila.
On je rekao da je ta kompanija lider u proizvodnji kreča, da ima više od 4.000 zaposlenih, 90 pogona širom sveta i da isporucucuje 10 miliona tona kreča.
Upravljanje otpadom i vodom značajno je za bilo koje mesto na kome se eksploatiše ruda, ukazao je Denvers.
Direktorka kompanije ALS Laboratory Services Bor, Milica Božović Marić, rekla je Tanjugu da je ta firma deo velike australijske korporacije koja postoji oko 80 godina na svetskom tržištu.
„Laboratoriju smo otvorili u Boru 2013. jer smo prepoznali potencijal rudarstva u Srbiji. Fokusirani smo na geohemiju, imamo klijente iz Srbje, Makedonije, BiH i drugih zemalja u regionu“, navela je Božović Marić.
Naglasila je da je rudarstvo u Srbiji oduvek imalo svoje mesto i persrpektivu, kao i da svakako ima zagarantovanu budućnost.
Na panelu o pravnim aspektima rudarstva, osnivač advokatske kancelarije Parivodić Advokati, Milan Parivodić, rekao je da je važno da postoji sistematičan pristup u ovoj oblasti, odnosno da bi trebalo sagledati celokupan “ekosistem”, i razmotriti ulogu svih aktera.
On je naveo da na osnovu Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima iz 2015. onaj ko ima potvrdu o rezervama, dobija zapravo dozvolu za ekspoataciju zemljišta.
Od ključne važnosti je da vidimo ko su akteri u sistemu, ko je investitor, šta se istražuje, ulogu države, kao i zakone koji treba da se primene, istakao je Parivodić.
“Kljucna dužnost države je bezbednost radnika i okruženja. Takođe su važni precizni izveštaji šta je otkriveno i da se nadziru sve aktivnosti i da ako se investitor ne ponaša kako treba povuče dozvola koja je data”, rekao je Parivodić.
Bojan Čepić, rukovodilac Odeljenja za poresko savetovanje BDO d. o. o ukazao da je važno da se usklađujemo sa evropskim pravilima kada je ova oblast u pitanju.
Kada je reč o životnoj sredini, šef Odseka za rudarstvo Minisatarstva rudarstva i energetike Dragana Jelisavac Erdeljan ukazala je da je upravljanje rudarskim otpadom usklađeno je sa propisima EU i direktivama.
Kako je rekla, 2017. usvojena je Uredba i ovo pitanje je posebnim aktom regulisano jer je rudarski otpad specifična vrsta otada.
„Meri se milionima kubika koji se odlaže za to namenjene deponije, a način odlaganja i trasporta zahteva poseban nacin praćenja”, rekla je ona.
“Potencijal rudarskog otpada je veliki i njime se upravljalo na odgovoran i kvalitetan nacin i u prethidnom periodu”, rekla je Erdeljan.
Sabina Ivanović iz Ministarstva životne sredine ukazala je primere flotacijskih jalovišta sa aspekta zaštite životne sredine.
Ona je kao primer navela oštećenje jalovišta rudnika Stolice 2014. godine, ukazujući da je uzrok tome nedostatak tehničke prirode odnosno zakonskih rešenja i propisa.
Ivanović je navela da postoji oko 250 napuštenih neaktivnih deponija rudarskog otpada za koje su odgovorni subjekti koji su ekspoloatisali ili eksploatišu sirovinu.
Organizator dvodnevne konferencije je kompanija TGI Group International, a konferencija se organizuje pod pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike, ambasada Kanade, Velike Britanije, Australije i Finske u Srbiji.
Medijski partner konferencije je Novinska agencija Tanjug.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.