Iskustvo pokazuje da je, uvek kada je Srbija bila respektabilna u međunarodnim krugovima, i Grad Beograd imao značajnu međunarodnu saradnju, izjavio je danas pomoćnik gradonačelnika Borko Milosavljević, ističući da je srpska prestonica u prethodne tri godine intenzivirala međunarodnu saradnju sa svetskim metropolama.
U razgovoru za Tanjug, Milosavljević, koji je nedavno kao član delegacije grada posetio Šangaj sa kojim je potpisan sporazum o saradnji, kaže da je zlatna era međunarodne saradnje Grada Beograda započeta i u maksimalnoj meri realizovana 70-tih i 80-tih godina prošlog veka.
Tada je, podseća on, Beograd potpisao sporazume sa Budimpeštom, Rimom, Berlinom, Tel Avivom, Pekingom, da bi nakon toga nastao jedan period zastoja u međunarodnoj saradnji.
„Ponovna reafirmacija nastala je u poslednje tri godine. Beograd ponovo potpisuje značajne međunarodne sporazume sa evropskim i svetskim metropolama. Potpisali smo sporazume sa Moskvom, Minskom, Bernom i drugim metropolama, što jasno ukazuje na ponovnu ulogu i značaj našeg grada i države u svetskim razmerama.
S druge strane, kaže da je Grad Beograd prepoznao i činjenicu da su gradovi u uslovima globalizacije jako značajan faktor u produbljivanju i unapređenju međunarodne saradnje jedne države.
Beograd potpisivanjem sporazuma sa drugim velikim metropolama otvara vrata i državi da unapređuje bilateralne odnose, jer su to, napominje, uzročno-posledični odnosi.
Ističući da je Beograd glavni centar naše države – politički, administrativni, kulturni, privredni, te da se 40 odsto BDP-a produkuje u Beogradu, Milosavljević ukazuje da zbog toga svaki sporazum koji se potpiše direktno utiče i na opštu ekonomsku, privrednu, a takođe i na političku situaciju u zemlji.
„Mi želimo da te bilateralne odnose prebacimo i valorizujemo na konkretne projekte u oblasti privrede, kulture, sporta, rekao je Milosavljević.
Objašnjava da se prilikom organizacije manifestacija kao što su Dani Beograda u Moskvi, ili Dani Pekinga u Beogradu uvek organizuje i Biznis forum, jer je važno da bilateralna saradnja rezultira unapređenjem privredne saradnje.
„To je razlog zašto uvek sa nama vodimo Privrednu komoru Beograda, PKS, privrednike koji stvaraju i potpisuju konkretne privredne aranžmane.
Kada naša država napravi dobre međunarodne odnose, onda je naša obaveza kao glavnog grada da kroz direktne dogovore idemo na konkretizaciju odnosa, na konkretne projekte, privredne aranžmane, unapređenje kulturne saradnje“, rekao je pomoćnik gradonacelnika.
Dobar primer je bio kada je odmah nakon ukidanja viznog rezima sa Kinom, delegacija Beograda sa TOB-om posetila Turisticku organizaciju Pekinga, potpisali sporazum o saradnji prosle godine i kao rezultat toga danas imamo duplo vise turista iz Kine, a na sajmu turizma u Sangaju Beograd je oroglasen za najpopularniji turisticku destinaciju.
Kada je reč o sporazumu sa Šangajem, Milosavljević kaže da će prvi potezi biti povučeni u oblasti privrede, budući da je delegacija Beograda razgovarala sa najznačajnijim kineskim privrednicima koji su zaintresovani za infrastrukturne projekte i grinfild investicije.
Kineski privrednici, kaže, žele da u slobodne zone grade fabrike i da iskoriste dobar geostrateški položaj Beograda.
„Veliki razvojni infrastrukturni projekti poput projekata u oblasti putne infrastrukture, ekologije, izgradnje fabrike za prečišćavanje otpadnih voda su konkretni projekti o kojima su naši kineski partneri iskazali ozbiljno interesovanje. Jedan takav projekat je već realizovan, to je Pupinov most“, rekao je on.
Ocenjuje da su takvi projekti jako bitni jer su to takozvani „vukući“ projekti jer povlače razvoj i drugih industrija, a iskustvo iz Šangaja pokazuje da su oni upravo takvim projektima pokrenuli sveobuhvatan razvoj grada.
„Iskustvo iz Šangaja nam potvrđuje da smo na dobrom putu. Prvo je trebalo uraditi makroekonomsku stabilizaciju, vratiti stare dugove, smanjiti budzetski deficit, stabilizovati javna peduzeca. (Budzetski deficit sa 20 procenata smanjen na Sets procenata, a javna preduzeca iz zone poslovanja sa gubitkom od dve milijarde presla su u zonu poslovanja koja produkuje dobit od 10 milijardi).
Nakon toga treba pokrenuti točak investicija i povećati privrednu aktivnost što se, ističe, trenutno desava u Beogradu.
„Beograd je grad kranova i dizalica. Kada se podigne privredna aktivnost onda se ulazi u realnu fazu i ostvaruje strateski cilj koji je gradska vlast od pocetka postavila, a to je da je grad Beograd socijalno odgovoran grad, grad sa visokim kvalitetom zivota“, rekao je on.
Kako je objasnio, sa visokom privrednom aktivnošću imamo realne izvore budzetskih prihoda, a to znači i realna budzetska davanja prema penzionerima, tridnicama, socijalno ugrozenom grupama, ukazujući da je vraćeno 380 miliona zaostalih dugovanja prema trudnicama, realno se isplacuju sva socijalna davanja, a od juna meseca donece se nova odluka za isplatu dodatnih novcanih sredstava trudnnicama.
„Opseznim i sveobuhvatnim merama, dosli smo na nivo izbalansirane i realno odrzive, razvojne politike grada“, istakao je Milosavljević.
S tim u vezi, Milosavljević je rekao da je ključna vizija najnovijeg strateškog dokumenta koji se priprema – Strategija razvoja Beograda, da prestonica bude dobro mesto za život.
„Sve ovo je sistemska, metodološki jedino moguća postavka odgovornog ponašanja i odgovornog rukovođenja gradom. Poseta Šangaju nam je potvrdila da sve što radimo jeste pravo i jeste dobro za budućnost. Koraci koje preduzimamo će i nas u bliskoj budućnosti dovesti na nivo da građani Beograda žive kvalitetom evropskih i svetskih metropola „, zaključio je Milosavljević.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.