Prosečno bogatstvo po stanovniku na globalnom nivou je u periodu od polovine 2014. do polovine 2015. palo 6,2 odsto, na 52.400 dolara u odnosu na isti period godinu dana ranije, navodi se u izveštaju Global Velt 2014, izrađenom za potrebe banke Kredi Suis.
Švajcarci i dalje ostaju najbogatiji na svetu po prosečnom bogatstvu po stanovniku bez obzira na godišnji pad od 4,2 odsto,odnosno 24.800 dolara na 567.000 dolara.
Na drugom mestu je Novi Zeland ali sa daleko manjim prosečnim bogatstvom u odnosu na prvoplasiranu Švajcarsku, koje iznosi 400.800 dolara po stanovniku.
Na trećem mestu je Australija sa prosečnim bogatstvom po stanovniku od 369.000 dolara, navedeno je u godišnjem, šestom po redu izveštaju.
Četvrtu poziciju zauzele su SAD sa 353.000 dolara.
Francuska, sa bogatstvom od 262.000 dolara po stanovniku, i Belgija sa 259.000 dolara zatvaraju krug deset najbogatijih zemalja na svetu.
Švajcarska je jedina zemlja u grupi od deset najbogatijih koja nije uspela da smanji nejednakost među stanovništvom.
U Švajcarskoj živi 1,7 odsto najbogatijih u svetu, što je veliki procenat imajući u vidu da u njoj živi samo 0,1 odsto svetske populacije, navodi se u studiji.
U svetu vlada velka nejednakost po bogatstvu između zemalja i regiona jer samo jedan odsto najbogatijih poseduje polovinu svetskog bogatstva.
Bez obzira što je u SAD zabeležen najveći godišsnji rast bogatstva po stanovniku, Kina sada ima najbrojniju srednju klasu u koju spada 109 miliona građana Kine, prenosi švajcarski list 24 sata.
Prema prognozi Istraživačkog Instituta Kredi Suisa, svetsko bogatstvo će u proseku rasti 6,6 odsto da bi 2020. dostiglo 345.000 miljardi dolara, naspram sadašnjih 250.100 miljardi.
U narednih pet godina, broj milionera bi mogao da naraste 46 odsto, na 49,3 miliona. Za sada u zemljama u usponi živi 6,5 odsto milionera, a do kraja decenije trebalo bi da ih bude 7,4 odsto.
Analiza Kredi Suisa obuhvatila je analizu bogastva 4,8 miljardi odraslih osoba u više od 200 zemalja.
Pod pojmom bogatstvo analitičari ove studiji podrazumevaju vrednost finasijskih aktiva kao i realnih aktiva (pre svega nekretnina) umanjen za iznos evantalnih dugovanja.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.