BEOGRAD – Međunarodna povezanost kroz trgovinu, ulaganja, migracije, komunikacije i saobraćaj presudna je za privredni razvoj Evrope i centralne Azije, poručuju iz Svetske banke.
Te veze svojim zajedničkim delovanjem pomažu preduzećima da povećaju produktivnost kroz prenos znanja i tehnologija, ističe se u novom izveštaju Svetske banke, pod naslovom „Ključne veze: promocija privrednog rasta i otpornosti u Evropi i centralnoj Aziji“.
Prema saopštenju Kancelarije Svetske banke u Beogradu, u izveštaju ove međunarodne finansijske institucije se razmatra učinak različitih vrsta povezanosti na privredni rast, kako bi se kreatorima javnih politika pomoglo da omoguće što veće privredne koristi od tih veza na celom prostoru Evrope i centralne Azije.
Kada se posmatra centralna pozicija koja omogućava koristi od glavnih koridorskih pravaca, Srbija spada među prvih pet najcentralnijih zemalja u Evropi i centralnoj Aziji u smislu smanjenja vremena potrebnog za transport robe kontejnerima, dok je Makedonija među prvih pet zemalja po smanjenju troškova potrebnih za kontejnerski transport.
Da li će se trgovci fokusirati na troškove ili na vreme zavisi od nekoliko faktora među kojima su konkretan proizvod, lanac vrednosti ili usluga koji se prevoze.
„Ovaj izveštaj pokazuje da veća privredna povezanost dovodi do širenja znanja i snažnijeg rasta dohotka za društvo u celini, a naročito za one koji se nalaze u donjih 40 posto po visini prihoda”, napominje Hans Timer, glavni ekonomista Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju.
U izveštaju Svetske banke povezanost se meri uvođenjem novog pokazatelja – indeksa multidimenzionalne povezanosti (eng. MDC Index) – koji obuhvata više oblika međunarodnih veza kao što su trgovina, direktna strana ulaganja, migracije, informacione i komunikacione tehnologije (IKT) i saobraćajne veze.
Prema izveštaju, najbolje povezani podregioni su Zapadna Evropa, zatim Severna, Srednja i Južna Evropa.
Nasuprot tome, Zapadni Balkan, Centralna Azija i Južni Kavkaz beleže najniže nivoe ukupne povezanosti.
Izveštaj pokazuje i kako se koristi tih veza nadograđuju jedna na drugu, i naglašavaju mogućnosti koje se zemljama pružaju kroz prenos znanja koja se podrazumevaju uz regionalne lance snabdevanja, kao i znanja koja se kao sastavni deo tih veza stiču praktičnim iskustvom i „učenjem kroz rad“, a teže se prenose putem knjiga ili uputstava.
Indeks MCD ukazuje na to da udeo povezanosti u godišnjem rastu realnog BDP-a na celom prostoru Evrope i centralne Azije iznosi gotovo pola procenta, s tim da se za četrdeset posto onih koji ostvaruju najniža primanja taj doprinos penje na približno jedan posto.
“Jače međunarodne integracije olakšavaju prenos tehnologija i ideja među zemljama, preduzećima i ljudima, što je presudno za pospešivanje dugoročnog rasta i zajedničkog napretka”, ističe Devid Guld, vodeći ekonomista Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju i glavni autor izveštaja.
“Štaviše, baš kao i kod društvenih mreža, povezanost sa dobro povezanim zemljama donosi više znanja i tehnologije nego povezanost sa izolovanim partnerima”, dodaje on.
U izveštaju se takođe zaključuje da veća povezanost izlaže zemlje regiona riziku od ekonomskih šokova. Ipak, obezbeđivanjem alternativnih izvora spoljne tražnje i finansiranja, raznovrsnost veza može da umanji te rizike i da pomogne zemljama da se nose kako sa unutrašnjim, tako i sa spoljašnjim šokovima.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.