BEOGRAD – Strana direktna ulaganja u Srbiju iznosila su prošle godine rekordnih 3,8 milijardi evra, a naša zemlja je u poslednje dve godine sama privukla 55 odsto svih stranih direktnih investicija na Zapadnom Balkanu, izjavila je danas guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.
Guverner je, na prezentaciji februarskog „Izveštaja o inflaciji“, takođe rekla da je NBS revidirala naviše procenu rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije za 2019. godinu na 4,2 odsto, što je iznad svih projekcija koje su imali tokom godine.
„Nakon ubrzanja na 4,8 procenata međugodišnje u trećem tromesečju, rast BDP-a je u četvrtom tromesečju imao još bržu dinamiku, 6,1 procenat, i u najvećoj meri je opredelio rast regiona Zapadnog Balkana. To je konstatovala i Evropska komisija u svom izveštaju“, istakla je Tabaković.
Visoka stopa rasta BDP-a je ostvarena uprkos usporavanju globalnog privrednog rasta i prisutnim trgovinskim i geopolitičkim tenzijama, navela je ona i dodala da je Srbija nadmašila sve projekcije zahvaljujući pre svega većim investicijama od projektovanih.
„Samo u protekle dve godine fiksne investicije su kumulativno povećane za blizu 35 procenata i opredelile su tri četvrtine privrednog rasta Srbije“, precizirala je Tabaković, napominjući da je njihovo učešće u BDP-u povećano na oko 24 odsto.
U ovoj godini se očekuje da će nastavkom realizacije infrastrukturnih projekata i investicijama privatnog sektora njihov udeo u BDP-u biti povećan na oko 24,5 odsto.
NBS procenjuje, dodala je Tabaković, da će u narednom srednjoročnom periodu dinamika rasta BDP-a biti slična kao u prethodne dve godine i da će stope iznositi oko 4,0 procenta godišnje.
Guverner NBS je apostorofirala da je lani, petu godinu zaredom, deficit tekućeg računa Srbije bio u celosti pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija, pri čemu je 2019. godine ta pokrivenost iznosla 113 posto.
Takođe je rekla da je Srbija jedna od retkih zemalja u kojoj je izvoz rastao brže u 2019. u odnosu na prethodnu godinu, o čemu svedoči podatak da je izvoz robe i usluga lani porastao za 10,5 odsto u odnosu na 9,6 procenata 2018.
Tabaković je naglasila i da je udeo problematičnih kredita (NPL) u ukupnim bankarskim plasmanima iznosio na kraju decembra 4,1 odsto, što je pad od 80 procenata od početka primene Strategije NBS za njihovo rešavanje.
Povodom dvanaestogodišnje dinarske obveznice, koju je Srbija prvi put emitovala juče, Tabaković je navela da je tražnja bila preko 10 puta veća od planiranog obima prodaje, uz izvršnu stopu od 3,4 odsto, dok je krajem 2012. kamata na jednogodišnje državne obveznice iznosila 11,9 procenata.
„U toj razlici u kamatnim stopama i ročnosti dinarskih hartija Republike Srbije, oslikavaju se i svi rezultati i značajno veći ugled Srbije u svetu. Pre samo tri godine, u februaru 2017., stopa ostvarena na hartije od vrednosti od jedne godine bila je 3,48 procenata“, predočila je guverner NBS.
Dinarska štednja je, prema njenim rečima, prošle godine porasla za 30 odsto na 79,6 milijardi dinara, a prema poslednjem raspoloživom podatku nastavila je rast i u ovoj godini i trenutno iznosi 83 milijarde dinara.
Ilustrujući otpornost domaće ekonomije na eventualna negativna dešavanja u međunarodnom okruženju, Tabaković je istakla rekordne devizne rezerve od 13,4 milijarde evra, koliko su iznosile krajem prošle godine, što je njihov najviši nivo od 2000. godine, otkad se na ovaj način prate podaci.
Takođe je konstatovala da je poboljšana valutna struktura javnog duga, pri čemu je učešće duga u dinarima povećano na 27,7 odsto, dok je učešće dolarskog duga, koji je pre negoliko godina činio trećinu jadnog duga, smanjeno na petinu.
Tabaković je dodala da je inflacija sedmu godinu zaredom čvrsto pod kontrolom NBS, da je u decembru iznosila 1,9 procenata na međugodišnjem nivou, što je i njen prosek za celu godinu, te da NBS očekuje da će se ona u naredne dve godine zadržati ispod centralne vrednosti cilja od tri odsto.
„I u narednom periodu NBS će očuvanjem niske inflacije i finansijske stabilnosti, uz aktivno korišćenje svih instrumenata, nastaviti da podržava dinamičan privredni rast na održivim osnovama, očuvanje fiskalne ravnoteže i silazne putanje javnog duga. Nivo deviznih rezervi i usidrena inflaciona očekivanja će ostati važan stub naše povećane otpornosti na promenljive eksterne uslove“, poručila je na kraju guverner NBS, Jorgovanka Tabaković.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.