Novim aranžmanom Srbije sa Medjunarodnim monetarnim fondom (MMF) preporučeno je da se Elektroprivreda Srbije (EPS) transformiše u akcionarsko društvo, što se u javnosti različito tumači, kao put do novih tehnologija i širenja kapaciteta ili kao rasprodaja državne imovine.
MMF je po tom novom programu mera (PCI – instrument koordinacija politika) koji u Srbiji nazivaju „čuvarkuća“, savetovao da se transformacija najvećeg srpske kompanije EPS obavi 2020. godine.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić rekao je za agenciju Beta da se nada da će država „imati razuma i da će ostati pri ranijem stavu“ da zadrži većinsko vlasništvio u toj kompaniji.
„Verujem da će država iskoristiti tudja iskustva i da će u EPS-u kao najboljoj kompaniji, ne po profitu, već potencijalu koji ima, zadržati većinsko vlasništvo, što ne znači da ne treba da se ta firma transformiše u akcionarsko društvo i odrede njeni vlasnici“, rekao je Savić.
On je podsetio na iskustvo Čehoslovačke, koja je prodala elektroenergetsku kompaniju ČEZ, a nedugo potom država je vratila većinsko vlasništvo i sada kompanija dobro funkcioniše u tržišnim uslovima.
„Kada bi se EPS transformisao u akcionarsko društvo po Zakonu o privatizaciji iz 2001. godine 15 odsto kapitala bi pripalo bivšim i sadašnjim radnicima, isto toliko bi se podelilo punoletnim gradjanima, a preostali deo, odnoso većinski udeo, zadržala bi država u njenom vlasništvu“, rekao je Savić.
Dodao je da je izmenama Zakona o privatizaciji 2015. godine, kojim se reguliše privatizacija javnih preduzeća od strateškog značaja, dozvoljena dokapitalizacija i javno-privatno partnerstvo.
„To znači da bi se novac firmi koje dokapitalizuju EPS koristio za uvodjenje novih tehnologija i širenje kapaciteta u sferi, na primer, obnovljivih izvora energije, kao što su male hidroelektrane“, rekao je Savić.
Ocenio je da bi to bio „mamac“ za privatne investitore da ulažu u te kapacitete jer Srbija trećinu energije dobija iz hidroelektrana.
Savić je ukazao da EPS narednih godina mora da uloži mnogo novca u zaštitu životne sredine i to se može finansirati iz kredita pod uslovom da je firma u mogućnosti da ga vrati, a u suprotnom mora da traži druga rešenja medju kojima je i dokapitalizacija.
On je istakao da je u poslovanju jedne kompanije najvažniji način upravljanja i da oblik vlasništva ne garantuje sam po sebi profit.
„Svedoci smo da ima puno privatnih kompanija koje posluju sa gubitkom i isto tako državnih kojima se dobro upravlja i stvara se profit“, rekao je Savić.
Ekonomista Dragovan Milićević rekao je za Betu da je u svetu malo „čistih“ javnih kompanija, i da su većinom u javno-privatnom partnerstvu.
„Transformacija u akcionarsko društvo znači da ima dva i više vlasnika, s tim što ni jedna normalna zemlja ne prepušta većinsko vlasništvo, ali je upravljane kvalitetnije i bolji su finansijski rezultati kada ima više vlasnika“, rekao je Milićević.
On je ocenio da je, iako je kritičar ekonomske politike MMF-a, preporuka o transformaciji EPS-a potpuno ispravna.
EPS je, kako je rekao, moćan sistem koji u Srbiji stvara četiri-pet osto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a zbog ogromne infrastrukture koju poseduje, rudnika hidro i termo elektrana, ima i veliku vrednost.
Da bi tu kompaniju neko dokapitalizovao tako da postane većinski vlasnik trebale bi mu, kako je rekao, milijarde evra.
„Dokapitalizacija nije prodaja, već suvlasništvo i unos svežeg kapitala koji firma može da investira u prioritetne projekte“, rekao je Milićević.
Dodao je da EPS može da dokapitalizuje, ne samo privatna kompanija, već i neki energetski sistem koji je takodje u većinskom državnom vlasništvu.
Lider Saveza za Srbiju Dragan Djilas kaže za Betu da „vlast koja je došla na priči o borbi protiv privatizacije ubrzano rasprodaje Srbiju“.
„Galenika, Aerodrom Beograd, Rudarsko-topioničarski kombinat Bor, Metanolsko-sirćetni kompleks (MSK), Petrohemija, Poljoprivredni kombinat Beograd (PKB), sve njih će kupiti stranci i donosiće im profit, a nama sada proizvode minuse“, rekao je Djilas.
Firme se, kako je rekao, „uništavaju nesposobnim partijskim menadžmentom, dilovima sa privatnim firmama pod kontrolom Srpske napredne stranke (SNS) kojima se, kao u HIP Azotari daje roba 40 odsto ispod proizvodne i tržišne cene, pa se onda objašnjava da je stečaj ili prodaja jedino rešenje“.
Posebna priča je, kako je rekao, EPS koji „služi isključivo za partijsko zapošljavanje i čuvanje socijalnog mira“.
„Takva kompanija se bez investicija, znanja i menadžmenta samo urušava, pa će se javnosti predstaviti da je neophodno da se privatizuje jer ćemo u suprotnom ostati bez struje“, rekao je Djilas.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.