BEČIĆI – Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović izjavio je danas da region zapadnog Balkana zaostaje za regionom centralne Evrope, tako da je potrebno da zemlje u regionu imaju konstantan rast privrede od pet odsto kako bi dostigle njihov nivo.
Na otvaranju Samita guvernera u Bečićima, kod Budve u Crnoj Gori, Vlahović je istakao da je primećeno usporavanje rasta privrede u najvećim ekonomijama Evrope, kao što su Italija, Nemačka i Turska, što, ističe, utiče i na privrede zemlja Zapadnog Balkana.
“Ono što se dešava u ekonomijama zemalja EU, utiče i na region. Zapadni Balkan je povezan s kretanjima u EU, jer većina zemalja regiona čak 80 odsto svog prometa obavlja unutar evrozone i regiona, a kada pogledamo investicione tokove, situcija je slična, jer većina investicija u region dolazi iz evrozone”, ukazao je Vlahović.
Da ekonomska kretanja u svetu i Evropi utiču na sve zemlje, kaže Vlahović, pokazuje Svetska ekonomska kriza koja je 2008. pogodila sve ekonomije sveta, države su počele da se zadužuju, došlo je do produbljavanja deficita i ta situacija je trajala, podseća, do 2013. godine.
Istakao je da je Srbija na početku Svetske ekonomske krize imala javni dug od 30 odsto BDP-a, a 2014. završila sa više od 70 odsto BDP-a javnog duga.
Odgovor na zaduživanje, dodao je, bila je štednja koja je stabilizovala finansijski sistem.
Međutim, da bi ekonomije Zapadnog Balkana bile zaštićenije od neke nove ekonomske krize, potrebno je da stukturne reforme sprovedu do kraja, da ne zaostaju na putu u pridruživanju ka EU, nastave sa smanjenjem javnog duga, povećaju konkurentnost.
Vlahović je ukazao i da ekonomije regiona moraju biti oprezne s povećanjem potrošnje, jer javna i privatna potrošnja ne smeju da rastu brže od BDP-a.
Zbog toga je, ukazao je, fokus ovogodišnjeg Samita guvernera upravo na finansijsku i monetarnu stabilnost regiona u uslovima usporenog privrednog rasta u evrozoni.
Samit guvernera, ministara finansija i direktora poreskih uprava regiona počeo je danas u Bečićima, a organizuje ga Savez ekonomista Srbije uz podršku Ministarstva finansija Crne Gore i Centralna banka Crne Gore.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.