Povlačenje 175 miliona evra iz programa Evropske unije IPARD, namenjenih unapredjenju poljoprivrede, dovedeno je u pitanje zbog neodgovornosti i lenjosti domaće administracije koja nije ispunila uslove Evropske komisije, piše Vojvodjanski istraživačko-analitički centar (VOICE).
„Ali, nije najgora stvar u tome što je 175 miliona evra na klimavim nogama. Najgore je to što propuštamo priliku da učešćem na konkursima iz IPARD fonda ‘vežbamo’ za buduće, mnogo ozbiljnije, strukturne fondove, iz kojih bi srpska poljoprivreda dobijala višestruko veću pomoć“, navodi VOICE (www.voice.org.rs).
Dodaje se da Srbija nije bila u stanju ni da osposobi agenciju preko koje bi se program IPARD realizovao i koja bi gazdovala tim novcima.
„Umesto da budu najveći dobitnici evrointegracija, zahvaljujući nesposobnoj državi, srpski paori, ako se ovako nastavi, biće najveći gubitnici“, navodi VOICE.
Revizija Evropske komisije ukazala je u junu ove godine da Uprava za agrarna plaćanja Srbije nije osposobljena da povuče novac iz evropskih fondova, izmedju ostalog zato što još nije zaposlila dovoljan broj službenika, što je jedan od uslova za korišćenje IPARD fondova.
Sledeća revizija Evropske komisije očekuje se početkom 2017. godine.
VOICE navodi da poljoprivrednici u Srbiji iz agrarnog budžeta dobijaju za biljnu proizvodnju subvencije od oko 30 evra, dok oni u Hrvatskoj danas imaju podsticaje koji u nekim slučajevima premašuju i 800 evra, kada su u pitanju šećerna repa ili mladi ratari.
Kao zemlja kandidatkinja za pristupanje EU, Hrvatska po navodima stručnjaka nije bila dovoljno spremna da povuče sredstva iz evropskih fondova za poljoprivredu, ali je uhvatila korak nekoliko godina pred samo pristupanje EU te je ipak umnogome iskoristila mogućnosti koje IPARD pruža, što je donelo dobro hrvatskoj poljoprivredi, preneo je VOICE.
Navodi se i primer španske pokrajine Andaluzije koja je zahvaljujući evropskim fondovima od najsiromašnijeg regiona postala najveći izvoznik voća i povrća.
„Poljoprivrednici će moći godišnje do 2020. godine da računaju na 4,85 milijardi evra. Prosečna veličina poljoprivrednog gazdinstva u Španiji je 24 hektara, naspram 15 hektara, koliko je u EU, od 12 miliona farmera u Evropskoj uniji kod nas je 0,9 miliona, a u kompleksnom sistemu subvencionisanja u Španiji definisano je 50 regiona podeljenih prema administrativnim parametrima“, kazala je direktorka Direktorata za biljnu proizvodnju i predstavnica u Briselu Elena Kores Garsija.
Direktor Agencije za agrarna plaćanja Slovačke Juraj Kožuh rekao je za VOICE da slovačko iskustvo pokazuje da bez ozbiljne pripreme celog agrobiznis sektora nema uspešnog korišćenja pretpristupnih fondova.
„Mi smo godinu i po dana lutali, nismo bili spremni, ali uspeli smo da u potonjim pretpristupnim godinama povećamo efiksanost tih programa. Moja poruka Srbiji je da u najvećoj mogućoj meri uskladi legislativu, uredi zemljišni fond i svuda gde je moguće primeni informacione tehnologije jer u protivnom neće uhvatiti korak sa EU fondovima namenjenim ruralnom razvoju“, naveo je Kožuh.
Precizirao je da se preko slovačke agencije za poljoprivredu svake godine administrira 750 miliona evra, od čega čak 400 miliona evra ide za direktna plaćanja poljoprivrednicima.
„Osnovne subvencije iznose 205 evra po hektaru ali pomoć farmerima može da ide i do 600 evra“, kazao je Kožuh.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.