Ulazak investicionog fonda PPF najbogatijeg Čeha Petra Kelnera na tržišta Bugarske, Srbije, Crne Gore i Madjarske,kupovinom Telenora, po oceni čeških analitičara za PPF predstavlja ulaganje u bezbedan sektor koji donosi dividende i mogućnost da, doduše tek za nekoliko godina, na prodaju ponudi celu veliku telekomunikacijsku grupu u postkomunističkoj Evropi.
Za 2,8 milijarde evra za koliko kupuje skandinavski Telenor, PPF kupuje provajdere i telekomunikacione kompanije u Srbiji, Crnoj Gori, Madjarskoj i Bugarskoj. Time PPF koji je 2013. godine kupio od španskih vlasnika Telefoniku – 02 u Češkoj i Slovačkoj dobija mogućnost da postane srednje veliki igrač na evropskom telekomunikacijskom tržištu.
„Grupa PPF na taj način značajno proširuje telekomunkacijski portfolio na četiri balkanske države. Želimo da iskoristimo svoja iskustva za jačanje pozicije na tržištu“, saopštio je o kupovini Ladslav Bartonjiček, odgovoran u grupi za telekomunikacije.
Češki privredni dnevnik Hospodaržske novini očekuje da će PPF na balkanskom tržištu ići putem povezivanja multimedijskog sadržaja sa telekomunikacijama jer ljudi sve više prate TV-serije, filmove, sportske prenose na tabletima i mobilnim telefonima i spremni su da za taj sadržaj i plate, a PPF ima u Češkoj on lajn televiziju O2TV sa oko 250.000 pretplatnika.
„Na kratki rok kupovina balkanskih provajdera neće uticati na češki O2. Na duže staze ne može da se isključi da će ceo paket aktiva prodati. Ali to nije pitanje naredne dve godine. Prednost kupovine je to što sektor telekomunikacija obično dobro posluje i u pogoršanim privrednim prilikama“, kazao je češkom privrednom listu E15 o najnovijem ulaganja PPF-a glavni analitičar J end T banke Milan Vanjiček.
Ugledni češki privredni dnevnik Hospodaržske novini očekuje da će i na novim balkanskim tržištima PPF pokušati da ponovi uspeh plaćene internet televizije, kao sa O2TV, a ne očekuje da će ući u rat cenama sa drugim operatorima, što bi donelo pojeftinjenje za srpske i balkanske korisnike, zato što je Telenor na tržištima koja sada prepušta PPF bio broj jedan i PPF ne mora da se bori za korisnike.
„U 02 je PPF isprobala koncept odvajanja infrastrukture od telekomunikacija. Sada im se pružila prilika za veliku transakciju u nekoliko zemalja i pretpostavljam da će pokušati da učine isto“, kazao je za taj češki privredni list Štepan Fliger iz konsalting kuće Ernst end Jang.
Hospodaržske novini u komentaru balkanskog ulaganja PPF očekuju da će pre tražiti postojeće rezrve i nastojati da smanji troškove što bi PPF-u sa sedištem u Holandiji donelo zanimljive dividende.
I u Češkoj je infrastuktura fiksne telefonije izdvojena iz 02 u zasebno preduzeće CETIN za PPF strateški interes, dok je sam provajder fiksne i mobilne telefonije i internet televizije O2 označen kao obična investicija.
„Očigledni cilj PPF je da stvori jaku grupu koja će se bolje prodavati. Multinacionalna grupa će se zainteresovanim investitorima, bilo da su iz Rusije, Kine ili druge zemlje bolje prezentirati nego izolovani igrač, premda jak na lokalnom tržištu“, pišu Hospodaržske novini.
List podseća da su kupovine koje ne označi za strateške za PPF samo finansijsko ulaganje koje u PPF ostaje samo dok se ne nadje dovoljno odlučan, solventan kupac.
Iako na balkansko tržište PPF ulazi pošto su propali planovi masivnog ulaganja u češku pivarsku industriju za koja je obezbedjen novac, za kupovinu Telenora uzima kredit u visini od 3,025 milijardi evra a ukoliko regulatori odobre, ugovor bi trebalo da bude potpisan do leta.
Grupa PPF Petra Kelnera ulaže u niz grana od bankarstva i finansijskog sektora gde je posebno aktivna u potrošačkim kreditima, preko biotehnologija, osiguranja, poljoprivrede, do nekretnina. PPF, sa sedištem u Holandiji, aktivna je u Evropi, Rusiji, Aziji i Severnoj Americi i vredna 35 milijardi evra.
Petr Kelner, najtajanstvenijih od svih čeških milijardera, 88. je na Forbsovoj listi najbogatijih ljudi sveta i težak oko 15,5 milijardi dolara. Poznat je po tome što čuva pažljivo svoj privatni život, intervjue daje samo kao izuzetak i ne dozvoljava fotografisanje.
Kelner je bogatstvo počeo da stiče tokom vaučerske privatizacije u vreme premijera, kasnije predsednika Češke Vaclava Klausa. U njoj se očekivalo da će obični Česi postati akcionari do tada državnih preduzeća, medjutim Česi su masovno svoje vaučerske knjižice i dodeljene akcije prodali u tu svrhu osnovanim investicionim fondovima a vaučerska privatizacija dala je tri od pet najbogatijih ljudi u Češkoj.
Dok je kasniji češki, socijaldemokratski premijer, sada predsednik Češke Miloš Zeman označio svojevremeno vaučersku privatizacija za kradju stoleća, Vaclav Klaus i češka desnica brane je kao jedini način da tada preduzeća dodju do preko potrebnog kapitala i promene vlasničku strukturu u zemlji gde je sve bilo državno a domaćeg kapitala za privredu nije bilo.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.