BEOGRAD – Poljoprivrednici od sada mogu od tri banke u Srbiji da dobiju manje opterećujuće pozajmice za razvoj, nabavku novih inovativnih tehnologija, otvaranje novih radnih mesta, rečeno je na današnjoj konferenciji na kojoj je učestvovao i ministar Branislav Nedimović.
Zajvaljujući garancijama Ministarstva poljoprivrede i USAID-a od 2,5 miliona dolara, tri banke – Adiko, Inteza i Prokredit, raspolagaće sa 90 miliona za kreditne garancije, a čiji je cilj podrška razvoju poslovanja i pokretanju novih investicija u sektor poljoprivrede, s fokusom na primarnu poljoprivrednu proizvodnju i preradu hrane, rekao je Nedimović, koji je ocenio da kamata odavno više nije problem za podizanje kredita, već da je to nedostatak garancija.
Pojoprivedni proizvođači često zbog nedostatka sredstva propustaju pirliku da se šire i jačaju i tako postanu motor ekonomskog razvoja, nedostaju im grancije i zato će od sada zahvaljući olakšicama moći da obezbede samo 40 odsto garancija (kolaterala), dok će ostalih 60 odsto garancija na kredit biti plasirano kroz projekat koji realizuju te tri banke, objašnjeno je na skupu.
Projekat podrazumeva i tehničku pomoć onima kojima je finanisiranje potrebno za razvoj, nabavklu inovativne tehnologije i opreme, start apove, proizovdnju u ruralnim sredinama, žensko poljoprivredno preduzetnišvo, čime će se, između ostalog, povećavati i ekonomski rast zemlje.
Nedimović je naveo da je tih 90 miliona, namenjih podeli rizika, znatna cifra, jer se za taj novac može kupiti i 5.000 traktora ili obnoviti više fabrika poput „Budimke“, a za šta je, kako je dodao, potrebno pet miliona evra.
Predstavnici banaka navode da će od sada moći lakše da kreditiraju nabavku nove, neispitane opreme, da budu fleksibilniji u određivanju perioda otplate, jer će tih 90 miliona biti granacija za kreditiranje poljoprivrednika.
Direktor USAID-a Majk de la Rosa rekao je da se pokazalo da je pristup finansiranju ključna komponenta za razvoj agrobiznisa i upozorio na to da poljoprivrednici često nemaju sredstva za izlazak na nova tržista, uvođenje novih tehnologija i proizvoda.
USAID veruje u potencijal agrobiznisa u Srbiji i poziva poljoprivednike da iskoriste nove pogodnosti, rekao je De la Rosa i dodao da je USAID pomagao malim i srednjim preduzećima da uvećaju zaradu, dosegnu međunarodne strandarde, smanje gubitke posle berbe, povežu se s tržištima.
Predstavik Prokredit Banke Ivan Smiljković rekao je da ta banka podržava razvoj poljoprivrede skoro dve deceije i da je u tu svrhu izdvojeno više od jedne milijarde. Prema njegovim rečima, novi projekt će obezbediti finansijsku pomoć za nove i moderne poljoprivredne prozivode.
Vojislav Lazaravić iz Adiko banke rekao je da je poljoprivreda veliki kontributor u BDP-u i da banka 25 do 30 odsto sredstava upravo investira u tu oblast. Projekat će bankama dati podstrek da finansiraju poljoprivrednu priozvodnju.
Predstavnik Inteze Darko Popović naveo je da 38 odsto poljoprivrednika koristi kredite, i to uglavnom za finansiranje tekuće proizvodnje. Dodao je da je 20 odsto njih spremno da se obrati bankama za pomoć. Inteza, kako je dodao radi sa 40.000 gazdinstava i planira da u razvoj poljoprivrede uloži oko 30 miliona dolara.
Direktorka Uprave za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Biljana Petrović ocenila je da ipak većini poljoporivrednika nisu dostupna sredstva i dodala da je upravo to razlog za pokretanje projekta kojim se portfolio banaka uvećao za 90 miliona.
Nedimović je podsetio da poljoprivrednici i banke više nemaju problem s visinom kamatnih stopa, rokovima, naplatom potraživanja, već sa kolateralom.
Garancijski fond je, kako je podsetio, ugašen jer je sve kako se smatralo bilo ispolitizovano kada se određivalo koji će porojekat proći a što će sada banke raditi,
Dodao je da te tri banke uljucjene u projekat nisu bilo koje tri banke već one koje su ispunile sve uslove.
„To nije bio pozivni turnir, kao mi zovemo Đokovića, Nadala … već onoga ko ima krila – on igra“, rekao je ministar.
On je najavio da će Srbija dobiti, ako sve bude po planu, nezavisno strukovno telo koje će na bazi biznisa odredivati kako država može da pokrije kolaterale.
Na skupu je rečeno da javnog poziva neće biti jer svako ko ima dobar projekat može da se javi. Program je već aktivan u dve banke a u trećoj će biti od januara.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.