Cirkularna ekonomija sve je zastupljeniji koncept u svetu a direktni benefiti su otvaranje novih radnih mesta, smanjenje opterećenja na životnu sredinu i prelazak na čiste tehnologije ponovnim iskorišćavanjem resursa, rečeno je na otvaranju Kongresa zelene ekonomije u Privrednoj komori Beograda.
Zaklina Živković iz Grupe za analizu i kreiranje javnih politika rekla je da bi prvenstveno trebalo da se poradi na strateškom i privrednom okviru za razvoj zelene ekonomije.
„Zelenu ekonomiju posmatraju kao jedan od najprogresivnijih globalnih koncepata jer generiše razvoj i poštuje regionalni i globalni ekosistem, rezultira poboljšanjem životnog standarda i društvene jednakosti, a značajno smanjuje rizike za životnu sredinu“, navela je Živković.
Živković je navela da u Srbiji postoji veliki broj malih i srednjih preduzeća u ovoj oblasti koji su zasnovani na inovacijama i socijalnom preduzetništvu i to iz oblasti upravljanja otpadom, ali i oblastima poput poljoprivrede, zaštite životne sredine, obnovljivih izvora energije, energetskoj efikasnosti…
„Mala i srednja preduzeća imaju ekološku i socijalnu kompomentu i ne mogu kokurentna sa velikim kompanijama te bi trebalo da ih oslobodimo od parafikasnih nameta, da im obezbedimo dostupne finansije, kredite i subvencije i da radimo na edukaciji građana i objasnimo zašto je važzno da kupuju takve proizvode“, rekla je ona.
Govoreći o trodnevnoj konferenciji „Green Economy Congreš 2018“ Živković je rekla da je ideja da se o ovoj temi razgovara sa ljudima iz zelenog biznisa, donosicima odluka, organizacijama civilnog sektora, akademskom javnošću…
U okviru kongresa biće održan i sajam zelene ekonomije na Geografskom fakultetu gde će se predstaviti start up preduzeća.
Projekti u oblasti zelene ekonomije predstavljaju razvojnu šansu kako za Srbiju, tako i region, rečeno je na skupu.
Dušan Vasiljević iz Western Balkans Consulting Global group rekao je da je cirkularna ekonomija savremena platforma u kojoj svi treba da učestvuju- od pojedinaca, društva, države, ali i predstavnici civilnog društva…
„Cirkularna ekonomija je savremena platforma koja pretpostavlja nove tehnologije, doprinosi većoj energetskoj efiksnosti radi postizanja željenih ciljeva sa maksimalnom digitalizacijom koja služi da učini proces efikasnijim“, naveo je Vasiljević.
On je rekao da je Srbija daleko od pune implementacije cirkularne ekonomije jer još uvek ne postoji dovoljno razvijena svest o njenom značaju.
Da bi se to podstaklo potrebno je obezbediti obazovanje, edukaciju svakog pojedinca, a uloga države je da prepozna i kreira pravila igre, rekao je Vasiljević.
„Srbija koja inače i u mngome zastaje za razvijenim svetom, ima sada priliku da zabljim skokom dostigne nivo razvoja kojima neke zemlje teže“, rekao je Vasiljević.
On je dodao da u zemlji u kojoj se generiše oko 10 miliona tona otpada godišnje od čega se reciklira svega tri odsto nema naznaka da se prepoznaje značaj cirkularne ekonomije.
Potencijal u Srbiji je ogroman ali biće potrebno puno volje i sistemskih rešenja da uđemo u red zemalja koje uspevaju da održe ekonomski rast uz brigu o sopstevnom životnom prostoru, rekao je Vasiljević.
Pomoćnik ministra zaštite životne sredine Slobodan Perović rekao je da Srbija odlučna da ide u pravcu podsticanja zelene ekonomije, koja kako je istakao ima brojne benefite.
Važno je da se u tom procesu uspostavi dijalog i radi na jačanju svesti građana, a predstavnik Delegacije EU u Srbiji Antoine Avignon istakao je da je važno što postoji sve više inicijtiva kada je o ovoj oblasti reč.
Međunarodna konferencija „Green Economy Congreš“ trajaće do 3. novembra u Beogradu.
Cilj organizatora nije samo podizanje svesti o zelenim temama, već i izgradnja održive zajednice koja će omogućiti brži razvoj zelenih inicijativa na međunarodnom nivou, rečeno je na skupu.
Organizatori Green Economy Congreš-a su udruženja “U mreži” i “Grupa za analizu i kreiranje javnih politika”, organizacije iz Republike Srbije koje od 2012. rade na umrežavanju, razvoju javne politike, podršci i zagovaranju primene principa održivog razvoja u svim sferama – za razvoj zelene ekonomije i lokalnog preduzetništva, zaštite životne sredine, klimatskih promena, ljudskih prava i rodne ravnopravnosti, medijskih prava i sloboda.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.